Kovačević o Koridoru, privredi, turizmu i ostalim aktuelnim temama za opštinu Gornji Milanovac

Nedavno ste imali velike elementarne nepogode, nevreme praćeno gradom, koje je zahvatilo i veći deo vaših sela. Kakve su prve procene? Kolika je šteta? Hoćete li sami uspeti kroz vaš budžet da pomognete tim ljudima ili će Vam ipak trebati pomoć Vlade RS?

Nažalost, proteklih nekoliko godina, mi ne možemo da prođemo niti jedne godine bez nekih elementranih nepogoda. Sva sreća, ove godine smo, do sada, prošli sa gradom koji je zahvatio četiri sela, gde je napravio velike štete. Preliminarne procene, za štete od grada koje su nastale na teritoriji opštine Gornji Milanovac, evidentirali smo oko 211 gazdinstava ukupne površine 591 hektar. Procenjujemo štetu na poljoprivrednim kulturama u iznosu od 113.5 miliona dinara, što je ogromna šteta za naš kraj, i veliki je to budžet tako da ćemo teško moći sami bez pomoći Kancelarije za javna ulaganja da se izborimo sa tim. Pored ovoga, još uvek nemamo konačan izveštaj kada su u pitanju objekti, obzirom da je padao grad veličine kokošijeg jajeta, dosta crepova je polupano i oštećeno mnogo automobila.

Poverenje poljoprivrdnih proizvođača (odnosno nepoverenje) ka osiguravajućim kućama tj. osiguranju. Vi ste pre ove funkcije, koju trenutno vršite, godinama radili za jednu osiguravajuću kuću, koliko to može da Vam pomogne kada se obraćate stanovnicima GM? Zašto je osiguranje toliko bitno? Prvo 70% subvencija države i 10% vaše opštine.

Ja sam 10 godina proveo u jednom osiguravajućem društvu, kao jedan od čelnih ljudi na pozicije direktora ekspoziture a kasnije i na poziciji regionalnog direktora, i sve vreme moja misija je bila edukacija stanovništva. Šteta je uvek šteta, jedan deo snosi osiguranje a drugi deo osiguranik. Šteta nikada ne može biti nadoknađena u punom iznosu, jer tada se ne bi zvala šteta, nego dobit. Smatram da je prevashodno bitna edukacija stanovništva. Tim povodom smo i organizovali razne seminare, u okviru naše poljoprivredne službe, da dođu da čuju šta mogu da očekuju od samih osiguravajućih kuća. Obzirom da ulažemo tolika sredstva u poljoprivrednu proizvodnju, zahtevamo da osigurano poljoprivredno gazdinstvo, u koje ulažemo mi kao opština, znači dajemo bespovratna sredstva da razvijate poljoprivredu, i cilj nam je da na kraju sezone vi to plasirate na tržište. Ne možemo da pomažemo u kupovini traktora, ali zato znaju da mogu očekivati pomoć kada je u pitanju nabavka sadnica za nove zasade, finansiramo navodnjavanje, protivgradne mreže, nabavku matičnih grla stoke itd.

Prema poslednjim podacima, vi na teritoriji opštine imate preko 2500 subjekata koji su registrovani, od toga je 40 preduzeća. Da li to znači da je Milanovac, jedna o retkih opština u Srbiji koja ima povoljnu klimu kako političku tako i poslovnu?

Za razvoj bilo koje sredine, da li pričamo o opštini, gradu ili republici prvenstveno je politička stabilnost, nešto što je neophodno da bi vi mogli dalje da se razvijate. Ono što je karakteristično za opštinu GM to je da imamo jako preduzimljive ljude, imamo kompanije koje su decenijama stvarane, koje su danas u privatnom vlasništvu i koje se šire i razvijaju. Gornji Milanovac ima oko 14.300 zaposlenih ljudi, od čega je većina u poljoprivrednoj proizvodnji. Smatram da je postignuta dobra sinergija između privrednika i opštinskog rukovodtsva, i mislim da ćemo i budućnosti jako dobro sarađivati. Privreda jeste stub opštine Gornji Milanovac, pored toga što mi pokušavamo da razvijemo poljoprivredu, to je drugi stub. Treći stub je turizam, koji takođe ide uz taj deo.

Ispravite me ako grešim, našla sam podatak, vi ste jedna od retkih, ako ne i jedina opština, koja u svom Veću ima i predstavnika privrede?

Tako je, kada smo formirali vlast 2016. godine, pre samog formiranja, ja sam imao dogovor sa Klubom privrede da je najbolji način da se dobro razumemo da oni daju svog predstavnika. Oni su delegirali sekretara njihovog kluba, da bude član Veća, što se pokazalo vrlo dobrim i odlično funkcioniše.

Ako mogu da primetim, Vi imate tu sreću, da možete da napravite spoj istorijskog, kulturnog i seoskog turizma?

Sa te strane, imamo i sreću i nesreću. Sreća je u tome što imamo veliku teriroriju, što nam je 90% opštine Gornji Milanovac ruralnog tipa, i što možemo da se bavimo seoskim turizmom. Već smo iznedrili nekliko ozbiljnih gazdinstava koji se bave seoskim turizmom. Imamo u Turističko rekreativni centar Momčilo Ćeković – Koštunići koji je dao jedan novi impuls za razvoj seoskog turizma. Prošle godine smo položili kamen temeljac za prvi Etno hotel u Srbiji, koji će tu biti sagrađen i imaće sve sadržaje za kategorizaciju pet zvezdica. Gornji Milanovac je prepoznat kao mesto gde je istorijski stvorena, da tako kažem “moderna Srbija“, u Takovu, posle Prvog srpskog ustanka Miloš Obrenović je oformio prvu Vladu. Smatram da tu imamo prostora da razvijemo đački turizam. Naša nesreća je, što zbog toliko razuđene teritorije, imamo preko 2000km lokalnih i nekategorisanih puteva koji su isključivo u nadležnosti naše opštine. Koliki god da vam je budžet, on je nedovoljan, i mi pored toga ulažemo velika sredstva u infrastrukturu. Najveća stvar za ovaj kraj je izgradnja Koridora 11, koji prolazi 30km kroz teritoriju opštine Gornji Milanovac.

info24.rs