VestiInformacije

U Valjevskoj pivari edukacija o senzornim karakteristikama piva

Sa ciljem održavanja i unapređenja kvaliteta svojih proizvoda Valjevska pivara je nastavila sa edukacijom zaposlenih o senzornim (organoleptičkim) karakteristikama piva. Dr Boris Gadžov, molekularni mikrobiolog iz engleske kompanije „FlavorActiv“, koja je svetski lider u senzorici, na trećoj ovogodišnjoj radionici govorio je o potencijalnom zagađenju piva tokom proizvodnje i posle proizvodnje, odnosno prilikom distribucije i skladištenja. Usled takvih zagađenja pivo može dobiti različite nepoželjne ukuse i mirise: na bromfenol, hlor, mastilo, medicinski, na sodu, metal i druge. Prvenstveno je govorio o tipičnim zagađenjima koja se mogu pojaviti u pivu zbog nepravilnog pranja linija nakon završetka proizvodnje. Dr Gadžov je predstavnicima svih sektora Valjevske pivare ukazao i na kritične tačke u proizvodnji na kojima može doći do spoljnog zagađenja: fermentaciju, propagaciju, maturaciju i punjenje piva, dok je kao faktore zagađenja posle završene proizvodnje istakao neadekvatan transport i uslove čuvanja, vlagu i prašinu, kao i reakcije između ambalaže i piva.

– Nijedna od osam štetnih komponenti nije tipična za Valjevsko pivo, ali zbog preventive ovakva obuka je izuzetno značajna. U slučaju da se tako nešto pojavi treba da se prepozna i ne dozvoli da takvo pivo ode na tržište. Problem može biti, recimo, neadekvatni tip pakovanja, tipičan primer je metalik ukus koji može da se pojavi zbog lošeg kvaliteta limenki. On se može pojaviti i kod točenog piva zbog neodržavanja higijene točilice u restoranu ili kafeu. Svih ostalih sedam komponenti mogu se pojaviti zbog neadekvatnog pranja linija i nepravilnog korišćenja sredstava za pranje. Problem može biti i voda lošeg kvaliteta pa se jače hloriše, ali Valjevska pivara ima tu sreću da ima svoju vodu i svoj izvor. Daljina distribucije piva takođe može uticati na kvalitet, prednost Valjevske pivare je i u tome što se uglavnom ne transportuje na velike distance. Problem može biti i u distributivnoj mreži, u neadekvatnom skladištenju u supermarketima, skupljanju prašine na njima…

U obuci su učestvovali inženjeri hemije, mikrobiologije, prehrambene tehnologije, deo zaposlenih iz proizvodnje, predstavnici prodaje, marketinga i menadžmenta. Osim predavanja, u praktičnom delu svi učesnici probaju pivo u koje su ubačene različite neželjene primese. Do sada je obrađen opšti značaj senzorike, mikrobiološki problemi i zagađivači, dok će poslednja sesija početkom decembra biti posvećena faktorima koji utiču na oksidaciju, odnosno na rok upotrebe, trajnost piva. Ciljevi obuke su: održanje konzistentnosti Valjevskog piva, uočavanje i zadržavanje pozitivnih komponenti i sprečavanje da loše pivo dođe do tržišta. Senzorika omogućava da se prate sopstveni i konkurentski proizvodi, a pre svega da se prate želje potrošača.

Poslednja radionica biće održana početkom decembra, a na njoj će učestvovati i predstavnici distributera i potrošača. Edukacija od strane stručnjaka vodeće svetske konsultantske kuće za senzoriku „FlavorActiv“ jedna je u nizu aktivnosti koju menadžment „Valjevske pivare“ sprovodi kako bi održao i unapredio kvalitet svog prepoznatljivog brenda „Valjevsko pivo“ i time ojačao poziciju na tržištu. Jedan od tih koraka je i saradnja sa Poljoprivrednim fakultetom u Zemunu, sa Katedrom za konzervisanje i vrenje Instituta za prehrambenu tehnologiju i mikrobiologiju. Kompanija „FlavorActiv“ pruža konsultantske usluge u ovoj oblasti za 80 odsto svetskog tržišta, između ostalog i u Srbiji.

Prikaži više

Slične objave

Close