Vesti

Urbani razvoj grada uz primenu „zelenih” i „pametnih” rešenja

Želja mi je da Beograd bude i dečji grad, grad šetališta, biciklističkih staza, grad zelenih površina. Nije teško zaključiti da je moja vizija Beograda da nastavimo velike infrastrukturne projekte i ubrzani razvoj grada, ali sa sve većim naglaskom na „zelena” i „pametna” rešenja u našoj prestonici, rekao je gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić u intervju za evropski magazin „Business Link.

Na ista pitanja odgovarali su i gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković i gradonačelnik Zagreba Milan Bandić.

Gradonačelnik je u intervjuu naveo da Beograd vidi kao „smart siti, grin siti, koledž siti”.

– Želja mi je da Beograd bude i dečji grad, grad šetališta, biciklističkih staza, grad zelenih površina. Nije teško zaključiti da je moja vizija Beograda da nastavimo velike infrastrukturne projekte i ubrzani razvoj grada, ali sa sve većim naglaskom na „zelena” i „pametna” rešenja u našoj prestonici, rekao je gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić u intervju za evropski magazin „Business Link. Mnogo radimo u oblasti ekologije, socijalne politike i na velikim infrastrukturnim projektima. Obavezali smo se da do 2030. godine smanjimo emisiju štetnih gasova u vazduhu za 40 odsto. Priprema kandidature za „Zelenu prestonicu Evrope” predstavlja veliki korak ka mojoj viziji da Beograd bude zdraviji i zeleniji grad – rekao je Radojičić.

Istovremeno sa svim ovim, dodao je gradonačelnik, brine se i o potrebama osetljivih kategorija stanovništva, podsećajući da je otvoreno novo Prihvatilište za decu.

– Imamo značajan napredak na projektu „Tiršova 2”, čime ispunjavam obećanje građanima da ćemo izgraditi novu dečju bolnicu. Odlučio sam se i da uđem u politiku jer sam verovao da možemo da radimo velike stvari. Tiršova 2 kao buduća najsavremenija dečja bolnica u ovom  delu sveta jeste projekat koji, pored toga što motiviše mene lično kao lekara, daje i privilegiju da uradimo nešto za opšte dobro – istakao je Radojičić.

On je napomenuo i da je važno da smo u 2019. godinu ušli s budžetom kojim se za investicije predviđa 40 odsto više novca nego prethodne godine.

– Moj cilj je da Beograd bude još bolje mesto za život i da svi građani osete taj boljitak. Dakle poboljšanje kvaliteta života svih Beograđana jeste moj prioritet – rekao je Radojičić.

Gradonačelnik je naglasio značaj visoke tehnologije i „pametnih” rešenja koja se koriste u različitim oblastima – unapređivanju komunikacije uprave i građana, rešavanju komunalnih problema, smanjenju saobraćajnih gužvi…

– U skladu s mojom vizijom da Beograd bude pametan i zeleni grad, rešenja kojima težimo su i ekološka. Jedan od prioriteta jeste da otpad posmatramo kao resurs i da svu tehnologiju koristimo u tom pravcu. Planiran je i nov koncept ekološki prihvatljivijeg načina osvetljenja srpske prestonice, za šta sam već potpisao sporazum – kazao je Radojičić.

Gradonačelnik je naveo i primere Beča i Berlina, koji po njegovom mišljenju predstavljaju prave riznice dobrih praksi u najrazličitijim segmentima.

– Posebno su mi važna njihova iskustva u oblastima koje sam postavio kao prioritetne za razvoj Beograda. Tako da od njih učimo i na njih se ugledamo kada je reč o zelenim i pametnim rešenjima, zdravstvenom sistemu, posvećenosti akademcima i deci, visokom nivou kvaliteta života svih građana. Smatram da je za napredak i očuvanje jedinstvenosti Beograda bitno da dobre primere ne prepisujemo od drugih gradova, već da ih uklapamo u okvire našeg grada – istakao je Radojičić, posebno naglašavajući podatak da u Beogradu posluje više od 50 nemačkih kompanija, te da smo od njih mnogo naučili o načinu rada, kvalitetu, efikasnosti, brzini.

Srž saradnje sa kolegama iz zemalja Zapadnog Balkana nije samo u tome što su naši gradovi geografski blizu, što se suočavaju sa sličnim izazovima, već i u tome što su naši građani sličnog mentaliteta.

– Smatram da su prvi koraci već napravljeni, jer sam sa kolegama iz regiona, sa kojima sam se za sada sastao, uspostavio dobre i otvorene odnose. Saglasili smo se da je važno da sarađujemo u oblasti kulture, turizma, obrazovanja, da povezujemo mlade ljudi iz naših država kroz studentske razmene, da razvijamo zajedničke projekte. Na trilateralnom sastanku sa gradonačelnicima Zagreba i Sarajeva razmatrali smo povezivanje naših gradova kroz jedinstvenu turističku rutu, kako bi turisti koji dolaze u jednu od prestonica mogli da produže boravak i u drugim. Značajno je i da razmenjujemo iskustva naših gradova i da učimo na najboljim primerima iz regiona. U tom konekstu istakao bih saradnju sa kolegom Jankovićem, sa kojim sam se više puta sastao. Iskustva Ljubljane kao „Zelene prestonice Evrope” značajna su za Beograd koji teži ovoj tituli u narednom periodu – naglasio je gradonačelnik Beograda.

Magazin-Buisness-link---radojcic

Dok se pametan grad bavi potrebama svojih stanovnika primenom sve inovativnijih rešenja za gradske probleme, digitalni grad je usredsređen na nove tehnologije putem kojih konsultuje, uključuje i servisira svoje građane, osvrnuo se Radojičić.

– Trudiću se da oba ova koncepta postanu sastavni deo naših stremljenja u oblasti socijalne politike, ekologije, ali i velikih infrastrukturnih projekata kojima rešavamo krupne, višedecenijske probleme Beograda. Razmena iskustava sa gradovima iz regiona je vrlo dragocena, što su pokazali i nedavni razgovori koje sam imao sa zvaničnicima Zagreba, Sarajeva i Podgorice – istakao je gradonačelnik i dodao da je povezivanju doprineo i Treći forum gradonačelnika glavnih gradova država Centralne i Istočne Evrope i NR Kine (16+1), održan prošle godine u Beogradu.

Zagreb i Beograd imaju zajedničku težnju da konačno ostvare višedecenijski san o neometanom silasku na reku, odnosno reke, i da u svojim priobaljima realizuju značajne strateške projekte („Zagreb na Savi”, „Beograd na vodi”) koji će aktivirati brojne urbanističke, privredne i druge potencijale, podsetio je Radojičić.

Beograd u ovom trenutku postavlja temelj za izradu sopstvene strategije pametnog grada, što je u skladu i sa važećom Strategijom razvoja grada Beograda do 2021. godine. Svesni smo tog velikog izazova i činimo važne korake u pravcu pametnog/digitalnog grada, podvukao je gradonačelnik.

– To smo pokazali i svojim aktivnim učešćem na Svetskom kongresu pametnih gradova u Barseloni, gde smo u dijalogu sa predstavnicima drugih svetskih gradova razgovarali o mogućim rešenjima za probleme saobraćaja u Beogradu. Brojni su izazovi unapređenja javnog prevoza i uopšte saobraćaja i transporta u Beogradu. Mi smo nedavno definisali više scenarija razvoja saobraćajnog sistema i aktivno radimo na pametnim rešenjima za smanjenje saobraćajnih gužvi koje osećaju gotovo svi građani prestonice. Istovremeno sa uvođenjem senzora za optimizaciju saobraćajnih tokova, povećavamo broj električnih autobusa, gradimo nove biciklističke staze, čime promovišemo biciklizam, doprinosimo smanjenju gužve u saobraćaju motornih vozila i zagađenja – istakao je gradonačelnik.

Aktuelni beogradski projekti i incijative teže razvijanju „zelene mreže” kojom bi se povezali postojeći otvoreni javni gradski prostori i ambijentalne celine od značaja za identitet grada, dodao je on.

Zoran Radojičić je zaključio da politika koju vode gradovi prevazilazi nacionalne podele i netrpeljivosti koje narodi vuku iz prošlosti, što često nije slučaj sa međunarodnom saradnjom. To nam daje više prostora da se usmerimo na turizam, kulturu, ekonomiju. Gradonačelnik Beograda je dodao i da je biznis pozitivan pokretač saradnje među gradovima, a sve to zarad boljeg života građana, njihovog ekonomskog osnaživanja i većih prihoda.

Ostale vesti možete pročitati ovde.

Oznake
Prikaži više

Slične objave

Close