Градац је одувек био лепа река. Поготово од када је покојни Милојко Марјановић почео да одводи људе на чишћење његових обала.
Ових дана, руку на срце, Градац је са новим асфалтом, новим мостовима, печуркама и клупама, чистим обалама, лепши него икада до сада.
Јуче после подне било је пуно аутомобила паркираних на јавном паркингу. Али било их је пуно и узводно уз реку, где не треба да их буде. Ометали су шетаче и бициклисте којих је такође било у великом броју. Кафићи су од бране па до „Ривер бара“ били сви пуни.
Две, не више тако младе, али још увек веома лепе, поодавно „срећно“ разведене жене, кажу да броје, како их оне виде, складне, да не буде баш срећне, брачне парове. Избројале су, рекле су, таквих чеири-пет парова. Није мало. Што рекао Лав Толстој: „Све срећне породице (у овом случају парови) личе једна на другу, а све несрећне су несрећне на свој начин“.
