Град Ваљево ће до краја новембра израдити базу подата о енергетским својствима јавних зграда, са посебним акцентом на предшколске и школске установе. База података биће израђена у оквиру пројекта „Енергетска ефикасност у јавним зградама“ који се реализује на подручју Републике Србије. Универзитет у Београду сарађује са Немачком канцеларијом за међународну сарадњу (GIZ) на спровођењу овог пројекта уз подршку Министарства рударства и енергетике и Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Републике Србије. У првој фази реализације овог пројекта, данас је у кабинету градоначелника града Ваљева одржан састанак коме су присуствовали Милош Радојевић, виши саветник за животну средину Регионалне развојне агенције Златибор, Слободан Јеротић, енергетски менаџер града Шапца, Мирослав Пимић, помоћник градоначелника града Ваљева, Тијана Тодоровић, начелница Одељења за локални развој, привреду и комуналне послове Градске управе Ваљево и Милан Матић, урбаниста запослен у ЈП „Дирекција за урбанизам, грађевинско земљиште, путеве и изградњу Ваљева“. На састанку су дефинисане смернице даљег рада на нивоу града Ваљева на овом пројекту, како би попуњавање упитника и формирање базе података било завршено у предвиђеном року.
Добијени подаци о енергетским својствима јавних зграда на територији Републике Србије, између осталог, биће искоришћени за израду Националне типологије школа и вртића са предлозима унапређења енергетских својстава зграда и проценом могућих уштеда енергије. На основу добијених података биће дефинисане методе процене трошкова и мера за унапређење енергетске ефикасности у зградама, што ће бити неопходна полазна основа за разматрање могућности финансирања и коришћења средстава за те намене из домаћих или страних фондова.
Циљ пројекта је повећање енергетске ефикасности у 6500 школа и вртића у целој Србији, али предуслови за значајније уштеде су и даље неповољни, јер недовољно добра изолација, оштећења на зградама, застарели системи грејања и климатизације, доприносе веома високој потрошњи енергије. У односу на бруто друштвени производ, у Србији се троши шест пута више енергије него у Немачкој, а 40% те потрошње одлази на зграде.
Као држава чланица Енергетске заједнице ЕУ, Србија се обавезала да ће увести веће захтеве за уштедом у потрошњи енергије, а први кораци у том правцу били су увођење Закона о енергетској ефикасности и Националног акционог плана за енергетску ефикасност.
