„Kurs i cene stabilni i tokom ove godine“Jorgovanka Tabaković, guverner NBS
NISKA inflacija, stabilan devizni kurs i dobar priliv stranih direktnih investicija očekuju nas i u ovoj, 2017. godini. Ovakva očekivanja zasnivaju se ne samo na makroekonomskim projekcijama, nego i na onom što smo već ostvarili u prošloj godini.
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, za „Novosti“, kaže da će ova institucija i ove godine doprinositi stabilnosti domaćeg finansijskog sistema.
* Čime potkrepljujete ovakva očekivanja?
– Inflacija u Srbiji je i u prethodne tri godine bila niska i stabilna, i kretala se na nivou od oko dva odsto godišnje. Prema našim projekcijama, rast cena će se tokom 2017. godine kretati u granicama novog, nižeg cilja, od tri odsto plus 1,5. Kada je reč o kursu, NBS će i u narednom periodu, kao i do sada, nastojati da očuva relativnu stabilnost na domaćem deviznom tržištu uz najmanje moguće troškove. Što se tiče stranih direktnih investicija, naša konzervativna procena je da će njihov priliv u ovoj godini biti na sličnom nivou kao u prethodne dve, što će biti više nego dovoljno da se pokrije tekući deficit platnog bilansa.
* Šta je NBS pripremila za ublažavanje posledica jačanja dolara?
– Dešavanja u SAD, kao jednoj od vodećih svetskih ekonomija, znatno utiču na ostale države sveta, naročito zemlje u razvoju. Različite monetarne politike vodećih centralnih banaka, povećanje referentne kamatne stope „Feda“, revidiranje naviše projekcije rasta američke ekonomije i inflacije, uticali su na rast atraktivnosti kapitala u dolarima i na jačanje američke valute. Mi ćemo nastaviti da pažljivo pratimo kretanja u domaćem i međunarodnom okruženju, a mere monetarne politike donosićemo u skladu sa procenom njihovog uticaja na našu ekonomiju. Pozitivna domaća makroekonomska kretanja i trendovi, čiji se nastavak očekuje i u ovoj godini, biće naš odbrambeni sistem koji treba da ublaži pritiske.
* Kako ćemo zadržati strane investitore s obzirom na to da su SAD sada privlačnije područje za ulaganje?
– Na odluku stranih investitora da nastave da ulažu u Srbiju, uz ostvarenu političku stabilnost kao neophodan preduslov, utiče i kontinuirano unapređenje poslovnog i investicionog okruženja. Stvoreno je povoljno okruženje za dalje privlačenje i priliv investicija i podršku ekonomskom rastu i povećanju zaposlenosti.
– NBS je kroz očuvanu cenovnu i finansijsku stabilnost otvorila put za snažan pad kamatnih stopa na dinarske kredite. Smanjenje referentne kamatne stope bilo je praćeno i znatnim padom kamatnih stopa, odnosno znatno nižom cenom zaduživanja. Od januara 2015. do novembra 2016. godine prosečne kamatne stope na gotovinske dinarske kredite smanjene su sa 18,3 odsto na 11,3 odsto. Istovremeno, smanjene su i kamatne stope na stambene dinarske kredite sa 15,3 odsto na 5,5 odsto. Očekujemo da rast poverenja u dugoročnu održivost postignutih rezultata dodatno podstakne zdravu konkurenciju među bankama, sa pozitivnim efektima na njihovu ponudu.
* Kako NBS ocenjuje bankarski sektor u Srbiji?
– Bankarski sektor je stabilan i visoko likvidan, što potvrđuju i rezultati stres-testova, koje NBS redovno sprovodi. Potvrdu o adekvatnoj kapitalizovanosti i likvidnosti bankarskog sektora dale su u svojim poslednjim izveštajima i svetske rejting agencije. O dobrom stanju svedoči i dolazak jedne od pet najvećih banaka u svetu, Kineske banke, koja uskoro počinje s radom u Srbiji. Očekuje se da će se ova banka baviti ne samo finansiranjem privrede, već i građana, i da će doprineti zdravoj konkurenciji na domaćem bankarskom tržištu. U uslovima kada je neophodan rast kreditne aktivnosti, konkurencija među bankama može da doprinese tome da se klijentima ponude kvalitetnije usluge po nižoj ceni.
* Da li NBS priprema neke nove propise i da li ostaje pri stavu da fondovi i firme ne mogu da otkupljuju loše kredite stanovništva?
– Podsetiću vas da je NBS nedavno usvojila propise kojima su uvedeni „Bazel 3 standardi“ u našoj zemlji. Ciljevi tih propisa su povećanje kvaliteta i uvođenje zaštitnih slojeva kapitala, dalje jačanje tržišne discipline i transparentnosti poslovanja banaka. Tokom 2016. sproveli smo i sve aktivnosti iz Akcionog plana za sprovođenje Strategije za rešavanje problematičnih kredita, koje su, pre svega, usmerene na jačanje kapaciteta banaka za rešavanje ovih kredita. Učešće problematičnih kredita na kraju oktobra 2016. godine iznosilo je 19,2 odsto, što je pad od 2,4 procenta u odnosu na kraj 2015. U skladu sa Akcionim planom, analizirali smo i identifikovali različite nivoe ograničenja i načine ustupanja potraživanja od građana u uporednoj praksi, specifičnosti nacionalne regulative i karakteristike domaćeg tržišta, kao i rizike i potencijalna rešenja.
* To znači da se, kada su u pitanju građani koji ne vraćaju zajmove, ništa neće menjati?
– Vodeći računa o rizicima kojima su građani kao korisnici kredita izloženi, i ne dovodeći u pitanje uspostavljeni nivo njihove zaštite, ostajemo pri stavu da banke mogu ustupiti potraživanja od stanovništva samo entitetima koji se osnivaju i posluju pod nadzorom u skladu sa relevantnim regulatornim okvirom, a trenutno su to samo banke.
* Da li se, ipak, razmatraju mogućnosti da se deo nenaplativih kredita stanovništva ustupi i fondovima, koji su vrlo zainteresovani za ta potraživanja?
– Imajući u vidu da je u okviru NBS formirana radna grupa koja treba da izradi predlog regulatornog okvira za nedepozitne finansijske institucije, po ugledu na regulatorni okvir u EU, razmatramo mogućnosti da ovim finansijskim institucijama, pored banaka, bude dozvoljeno da otkupljuju potraživanja od građana. Prva aktivnost radne grupe je upravo izrada obuhvata regulatornog okvira, što je pretpostavka za dalje aktivnosti i podzakonsko uređenje tih institucija i nadzora NBS nad njihovim radom. Te institucije će svakako biti obveznici primene propisa o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga garantuje da dužnik ne može ničim biti doveden u nepovoljniji položaj od onog u kojem bi bio da potraživanje nije preneto.
izvor:novosti.rs
