Белешка о школи у манастиру Ћелије „НИ БОЉИХ УЧИТЕЉА, НИ БОЉИХ ЂАКА!“

Школа у манастиру Ћелије основана је још у време владавине кнеза Милоша и радила је до 1894. Била је интернатског типа.Ђаци су боравили у школи, а школарина је плаћана у намирницима које су доносили родитељи.

Како је изгледало школовање ондашњих ђака, може се сазнати из једног занимљивог чланка објављеног у „Правди“ 1940. Школарина је износила: 200 кг брашна, по 10 кг пасуља и кромпира, два килограма сланине и по један брав.

Храну је спремао ашчија, који се бавио и другим пословима (плетење, шивење и сл). Занимљиви су неки примери огледне наставе. Тако је, на часовима земљописа, сваки ученик на земљи нацртао круг на којем би приказао положај ваљевских планина.

У великој невољи би се нашао онај код којег би Повлен био мањи од Медведника, или коме се, из направљеног малог земљног корита, испуњеног водом, Колубара не би уливала у Саву.

Певање се оцењивало тако што би се хор поделио на три мање групице ученика, који би се потом попели на три околна брда.

Онда би прва група отпочела песму, па би је наставиле друга и трећа група, а песму би завршиле – све три групе заједно! Ревизор и учитељ би стајали код манастира и оцењивали певање.

Наводно је једном, задовољан оним што је видео и чуо, ревизор рекао:“Децо, ја са вашим учитељем не говорим већ 20 година (изгледа да је учитељ био либерал, а ревизор радикал), а толико година обилазим школе и нисам нашао ни бољег учитеља ни бољих ђака!“ Тадашњи учитељ био је Јован Панић.

Исте реч, касније, поновио је и владика Николај.

Међу ђацима последње генерације ове школе, налазили су се и: владика Николај Велимировић, народни посланици Ранко Петровић и Милорад Карамарковић, потоњи министар Петар Марковић и др. Такође, у манастиру су свој траг оставили и свештеници, међу којима су били и: Јевта Поповић из Бабуна, Розомир Глишић, Андрија Јовановић