Чекајући нову власт

Када је у питању нова ваљевска власт једно је неопходно: та власт не сме себи допустити ни најмањи луксуз унутрашњег надвлачења и међусобних лукавстава, који би је одвлачили од њене основне функције: рада на поправљању егзистенцијалних прилика грађана.

Ми за ово што кажемо имамо лоше искуство: када се 2012. године конституисала тадашња власт Српска напредна странка је, као нешто слабији партнер у односу на коалицију око СПС-а, заузела лоше стартне позиције. Као, већ тада велика странка, да не би била у улози икебане морала је да напусти власт. Али је то натезање прогутало неко време.

Др Јован Томић је на непосредним изборима за градоначелника 2004. године, убедљиво победио. Његова Нова Србија је имала већину у Скупштини града. Осим Демократске странке, све друге странке су желеле да буду део владајуће већине. Др Томићу је била блиска идеја општег консензуса око Ваљева, али убрзо је наишао на проблеме, најпре у сопственој странци, па су морале бити уведене принудне мере, практично двовлашће, које скоро никада није баш добро функционално.

У нашим садашњим приликама коалиција око СНС има већину од само једног одборника (26 од 51 одборника у скупштини). И са тако танком већином теоретски, па и практично, може се управљати градским пословима, под условом да и оних неколико одборника из коалиционих странака у пуној мери схвате појам политичке лојалности.

Разговори о формирању нове власти, сада када су познати коначни резултати избора, могу и званично да почну. Др Гвозеновић, као будући градоначелник, позвао је у ТВ дебати представнике СПС и ДС да нађу модус за заједничко деловање у Ваљеву. Будући градоначелник је најавио да ће се саветовати и са свим својим живим претходницима, као и са успешним људима који су на леп начин повезани са Ваљевом. Он се није либио да као најуспешнији период у развоју Ваљева означи крај осамдесетих и саме почетке деведесетих година, када је Ваљевом управљала Нова демократија Душана Михајловића. Намеру да створи широки консензус др Гвозденовић је, такође, обелоданио у неколико наврата.

Приоритет свих приоритета нове власти јесте запошљавање људи. Чак се и сви који учествују у ваљевској политици слажу да је незапосленост превелика. Људи у значајном броју јесу забринути, незадовољни и неповерљиви. При томе је у јавном мњењу Ваљева из неразумљивих разлога створена атмосфера у којој се свака добра идеја и сваки напор оптерете сумњом, отпором и увуку у живи песак. Тога сигурно неће бити поштеђена ни нова власт.

Због свега тога нова власт не сме себи допустити међусобна надгорњавања и лукавства, која воде у губљење времена и узалудно трошење енергије. Консензус јесте пожељан, поготово у мањим срединама, али свачији делокруг, права и одговорности морају бити јасно прецизирани. А и када се политичари широко разумеју људи могу помислити да они имају неке своје посебне интересе, одвојене од интереса тих људи.