Blaga Marija je, zapravo, spomen na Mariju Magdalenu. U mladosti je bila grešnica ali ju je Hristos izbavio od grehova, spasao od kamenovanja zbog preljube, pružio joj ruku i izvukao iz prašine poniženja uz reči: Ustani, i ne greši više! Kasnije je postala njegova učenica, pratila ga je i slušala njegove propovedi. Za iskreno kajanje i duhovni preobražaj Gospod je udostojio da se baš njoj prvi javi u jutro Vaskresenja.
U svetlu ovog najsvetlijeg i najdirljivijeg primera priznanja greške i praštanja, s druge strane, postavlje se pitanje: koliko je teško reći ‘izvini’, preobraziti svoj život u jednom potpuno drugačijem pravcu i biti zahvalan na prilici za popravljanje?
MNOGIMA je reč „izvini“ zaista preteška, ali je najređe izgleda izgovoraju oni sa najmanje samopouzdanja, bar tako tvrde naučnici.
Osobe kojima teško pada izvinjenje, ma koliko god da su svesni svoje krivice, zapravo su vrlo nesigurne u sebe i sam taj čin doživaljavaju kao nešto što ugrožava njihov ego.
Studija koju su sproveli australijski naučnici pokazala je da osobe koje su sigurne u sebe, izvinjenje posle napravljene greške ili propusta doživljavaju kao olakšanje zbog osećaja krivice.
Neki ljudi reči „izvini“ i „oprosti“ koriste i izgovaraju ovu reč samo forme radi – bez ikakvog smisla. Međutim, da li je to tako? Šta je izvinjenje ako mu ne pridamo odgovarajući smisao?
Najpre, reč „izvini“ znači prihvatanje odgovornosti za ono što smo rekli ili učinili. Kada neko traži izvinjenje od vas to svakako znači da ste nekim svojim postupkom ili rečima tu osobu na povredili ili uvredili. Time što ste izbacili svog sagovornika iz normalnog emotivnog stanja koje karakterišu pozitivna ili neutralna osećanja, vi ste u njemu izazvali određena negativna osećanja. Jedino što možete učiniti u nadi da ćete to promeniti je da prihvatite odgovornost za učinjeno. To činite tako što ćete od svog sagovornika zatražiti izvinjenje.
U velikoj meri izvinjenje znači da smo progutali sopstvenu sujetu i potrebu da budemo (stalno?) u pravu. Ono, zapravo, znači da smo na trenutak zastali i razmislili o drugoj strani, o njenim osećanjima i potrebama.
Istovremeno, ono dokazuje da posedujemo sposobnost da druge ljude stavimo ispred sebe, svojih emocija i potreba. Istovremeno, ono govori o otvorenosti našeg uma jer iz sopstvenog načina razmišljanja izlazimo kako bismo drugu stranu razumeli. U tom smislu, iskrenost treba doživeti kao odraz zrelosti jedne ličnosti.
Kada kažemo „izvini“ mi zapravo „detektujemo“ emocije našeg sagovornika i priznajemo mu pravo da ima sopstvena osećanja. Pri tom, ih ne minimalizujemo tako što ćemo reći: „Ma šta ti znaš“, „Ne lupaj gluposti“ itd. Ono što zapravo kažemo je: „Zaista, ti imaš pravo na sopstvena osećanja. Tvoja osećanja su meni jako važna jer si mi draga osoba. Ja ne želim da se ti osećaš loše u mom prisustvu ili zbog mene. Neću se truditi da ih poništim ili da im umanjim značaj.“ Ako ovako doživimo izvinjenje, onda je ono odraz poštovanja ličnosti sagovornika.
Izvinjenje je bitno ako želite da imate iskrene i sadržajne odnose sa vama bliskim ljudima. U odnosu sa ostalima, vrlo lako se može desiti da načinimo neku grešku. To može povrediti nama drage ljude i pogoršati odnos sa njima. Kako bismo to predupredili, potrebno je da budemo sposobni da prepoznamo grešku i da se u skladu sa tim i ponašamo. Da li sa ‘IZVINI’ – na Vama je!
(izvor: Biblija, Blogos – P.P., Novosti ,facebook)
