Firma u Srbiji nudi platu 900 evra, a niko neće da radi: Većini kandidata bilo rano da u 6 ujutru dođu na razgovor za posao

“Fabrici potrebno 60 radnika. Prosečna plata – 900 evra. Svi zaposleni su prijavljeni i uredno im se plaćaju svi porezi i doprinosi…” Kada bi se ovakav oglas pojavio, verovatno bi većina pomislila da je reč o nekoj firmi iz inostranstva. Ali, reč je o “Brodogradilištu Kladovo”, koje od 2009. godine posluje kao deo holandske kompanije “Gebr de Jonge”, pišu Večernje novosti.

– U “Brodogradilištu” je uposleno 384 radnika, od kojih su 170 državljani Rumunije – kaže nam Milenko Lepović, direktor ove firme. – Stalno je otvoren oglas za prijem još 60 radnika – varilaca i brodomontera. Međutim, radnika nema, pa smo prinuđeni da se snalazimo, u saradnji sa sličnim kompanijama.

Sagovornik kaže da u ovoj kladovskoj firmi čistačica mesečno zarađuje oko 40.000 dinara, dok prosečna bruto plata iznosi blizu 900 evra. Uprkos tome, radnika – nema.

– Ove godine, ugovorili smo proizvodnju i isporuku 12 tankera – navodi Lepović. – Ali, da imamo dovoljno kvalifikovanih radnika, mogli bismo odmah da potpišemo ugovore za još 10 takvih brodova, jer nam proizvodni kapaciteti to u potpunosti omogućavaju.

Kada zbog potrebe posla moraju hitno da obezbede dodatnu radnu snagu, objašnjava naš sagovornik, u pomoć pozivaju druga brodogradilišta.

– Donedavno je u kladovskom “Brodogradilištu” radilo 34 radnika iz Indonezije – navodi Lepović. – Sada se posao ponovo nagomilao, pa ovih dana očekujemo da nam u pomoć pritekne još 22 radnika iz Turske. Kako bi se posao obavio na vreme, ova firma je prinuđena da deo poslova da i drugim brodogradilištima u Srbiji.

– Pazite, ko god izrazi želju da radi ovde, mi ga primamo – objašnjava direktor “Brodogradilišta”. – Ali, ovaj posao nije za svakoga. Posao jeste težak, jer se radi u tri smene, 365 dana u godini.

Zasad se snalaze “uvozom” radnika iz Turske i Indonezije, ali Lepović se nada da će ugovor koji su potpisali sa Tehničkom školom u Kladovu o dualnom obrazovanju, ipak, pomoći ovoj firmi da u skorije vreme dobije toliko potreban broj radnika.

– Fale nam varioci, ali vi jednog takvog radnika možete, ako prione na rad u našoj firmi, za taj posao da osposobite za nekoliko meseci – navodi Lepović. – Veći je problem sa brodomonterima, jer se jedan dobar radnik ove struke “kali” najmanje pet godina.

U “Brodogradilištu” su zato angažovani radnici iz Rumunije. Svakoga dana, oni pređu Dunav i iz svoje zemlje, članice Evropske unije, dolaze na posao u Kladovo.

– Težak je posao – priznaje nam Nikolae Tobesku, poslovođa brodomontera za izradu krme, koji u Kladovo svakodnevno dolazi na posao iz rumunskog Turnu Severina. – Radi se leti i zimi, po suncu i snegu… Ja sam ovde već više od 10 godina.

Ipak, Tobesku o plati – ne priča. Kaže samo da je zadovoljan. Isti odgovor dobijamo i od njegovog zemljaka Jona Vraštara, zavarivača, koji na posao u Kladovo dolazi iz rumunske Oršave.

– Nekada je i u Oršavi radilo brodogradilište, ali je ugašeno – kratko, ne želeći da gubi dragoceno vreme, kazuje Vraštar.

– Ovde radim već nekoliko godina i izuzetno sam zadovoljan.

– Tako je, kako je – zaključuje Lepović. – Možemo samo da nastavimo da se borimo i radimo. Nama platu niko neće pokloniti. Jednostavno, moramo je zaraditi…

Nedavno je firma raspisala oglas za prijem radnika, a kada su dobili spisak zainteresovanih za posao, počeli su da pozivaju one koji su se prijavili na konkurs.

– Neverovatno, ali istinito – u čudu je Lepović. – Kada smo većini zainteresovanih kazali da očekujemo da se sutradan u šest sati ujutru jave na posao, većina je odgovorila da im je “previše rano da ustanu u to vreme”.

Večernje novosti