Geneza po Dragomiru-Ana Spisateljica

Moj cukundeda Dragomir Cebic, naocit seljak, skolski primer zdravog seljaka Zapadne Srbije, rodio se krajem leta 1874.,( ja cu se roditi tacno 100 godina posle njega) u selu Donje Leskovice.

Kazu da je Dragomir bio cudan covek, blesavog karaktera, pun inata, prkosa, sa izvesnom dozom sarkazma pristupao je gotovo svima. Sina, i unuke je ostavio u selu da zive, a on se 1903. kupovinom imanja ( danasnji Sabacki put) seli u Valjevo.

I ostaje da zivi na njemu sve do svoje smrti 1952. Ovaj nadasve cudan covek ( vec se ponavljam ) imao je izvesne strasti ( kao pice, dokolicu, zene, a mozda po malo i kocku). Interesanto da ja u ovom nabrajanju ne izostavih nijedan porok. Mene to nikad nije brinulo previse kad se pricalo o njemu. Bilo mi je inspirativno da slusam kako je sluzio u Obrenovicevskoj Srbiji vojsku, a potom jedva docekao da Karadjordjevici stignu na vlast.

Moj otac ( iliti prizetko- odomacen naziv za one koji dodju da zive na zeninom imanju, naci ce devedestih u jednom od vajata naseg porodnicnog dvorista mali damski pistolj, koji je po svemu sudeci pripadao Dragomiru.) Taj isti pistolj dao je na ciscenje i restauraciju jednom prijatelju, koji ga nazlost nikad nije vratio, tvrdeci u jednom od svojih pijanstava da nije ni dobio.

Ni to sad nije nesto previse bitno za moju pricu. U to vreme nacionalnog budjenja, jos krajem osamdesetih kad me je otac vodio na knjizevne veceri da sa najvecim uzivanjem slusam Beckovica, Komnenica, Draskovica, pocela sam da konstruisem blesavu pricu u glavi…a ticala se Dragomira, naravno.

Pocela sam da verujem da je mozda imao minornu ulogu u Majskom prevratu. I to je vise bilo kao naucno-fantasticni film. Ratnik, trgovac svinjama, posetilac pestanskih bordela, okumljen sa cuvenom trgovackom jermenskom porodicom Baronijan, covek izuzetne harizme, duhovit, elokventan, mudar, jedan mali buntovnik koji cuci oduvek u njemu, i koji ce dirigovati svima na nacin koji je upravo zeleo, okonacao je svoj zivot ispod velike jabuke ispijajuci rakiju, i to rakiju koju su mu sin i unuci donosili iz sela u Valjevo.

Njegovi geni, transponovani u meni, i reflektovani na nacin koji ce mi tek kasnije biti otkriven, i vrlo inspirativno sam ga dozivela i zabelezila, iliti belezila sam slicnosti u karakteru godinama. Ne , ja nemam nijedan od ovih njegovih poroka na srecu, ja samo imam taj ludacki inat, prkos, izvesnu dozu sarkazma kad treba, a i to se moze dozirati, zaista moze.

Tako da sam cini mi se satkana bas po njegovoj genezi… I ne… ja ne umem drugacije da se ophodim prema ljudima, ja sam genetski materijal svog cukundede. I ta geneza po Dragomiru donece mi i mnogo radosti i mnogo tuge u zivotu, jer ja iskusih svasta do sada…Ovo je samo jedna mala beleska u nizu onih koje cu objavljivati o njemu…Ostajte mi zdravo, posteni fb svete!

Ana Robinjica Bozija