Hirurška sekcija Srpskog lekarskog društva i služba Opšte hirurgije Opšte bolnice Valjevo, organizovale su sastanak hirurga Srbije, 31. marta 2017. na Divčibarama u hotelu „Divčibare”. Deo redovnog sastanka hirurške sekcije posvećen je obeležavanju „150 godina valjevske bolnice“ predavanjem koje je održao prim dr Ilija Tripković, a ostatak stručnog skupa predstavio je najaktuelnije teme u hirurgiji danas. Akademik prof. dr Radoje Čolović održao je predavanje “ Prva resekcija jetre u Srbiji”. O povredama jetre govorio je prof. dr Vladimir Đukić. Doc. dr Vanja Dugalić imao je izlaganje “Anatomske i neanatomske resekcije u lečenju primarnih i sekundarnih tumora jetre”. Prof. dr Zoran Milošević predstavio je rad “ Pankreatoduodenektomija sa PV, SV, SMV resekciojm kod kancera glave pankreasa”. Doc. dr Dejan Stojakov obradio je temu “ interpozicija jejunum po Meredinou od ideje do danas”. Prof. dr Lazar Davidović predstavio je “Otvorenu hirurgiju aneurizmi abdominalne aorte u endovaskularnoj eri”. Iskustva u laparoskopskoj hirurgiji CRC iz OB Valjevo prezentovao je dr Nebojša Stojaković
Pre stručnog dela skupa, prisutne su pozdravili gradonačelnik Valjeva dr Slobodan Gvozdenović i v.d. direktor OB Valjevo dr Zoran Đurić.
Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja prof. dr Vladimir Đukić koji je i jedan od predavača na ovoj hirurškoj sekciji, naglasio je da odavno nije prisustvovao kvalitetnijem stručnom skupu.
– Izbor predavača, njihovo iskustvo i prezentacija zaista daju nadu da srpska hirurgija ima ozbiljnu perspektivu. Mladi ljudi, kao što je i dr Nebojša Stojaković sa 130 resekcija kolona kad bi napravili porođenje videli bi da u celom Beogradu nije toliko urađeno resekcija debelog creva. Oni su to uspeli sa opremom koja je stara više godina. Mislim da je rad valjevskih hirurga vrhunski prezentiran ali i obavezujući. Pre svega mislim da treba da utičemo i na farmaceutsku industriju i da se u Valjevu organizuje radionica za hirurgiju kolona. Da ove velike kuće koje snabdevaju srpsko tržište u Valjevu naprave centar za obuku, mislim da će i Ministarstvo sigurno pomoći, a sredstva koja su izdvajana u prethodnom periodu su garancija. Mislim da ćemo uspeti da valjevsku hirurgiju napravimo onakvom kakva je bila. Ovde je još 1932. godine urađena operacija na srcu. Ovde je posle dr Jordana Lazarevića koji je uradio prvu laparoskopiju 1993. godine, stasala nova generacija mladih hirurga koji imaju želju da idu napred. Ne moramo sve da učimo od stranaca imamo odlične stručnjake i ovde. Edukacija je ključ za tako nešto – rekao je prof.dr Vladimir Đukić.
Predsednik hirurške sekcije Srpskog lekarskog društva prof. dr Nebojša Stanković istakao je značaj redovne edukacije hirurga radi bolje saradnje i planiranja aktivnosti.
– Hirurgija je specifična jer zahteva izuzetno široko teoretsko znanje iz svih oblasti. Zahteva visok stepen tehničke obučenosti i kontinuirano praćenje dešavanja u hirurgiji ne samo u zemlji već i u svetu da bi našim pacijentima pružili maksimalnu pomoć. Shodno izdvajanju za zdravstvo u Srbiji je i razvoj medicine generalno pa i hirurgije, hirurgija je skupa stavka u budžetu. Hirurško lečenje je jako skupo, zahteva edukovanog hirurga, tehnološku opremu a sve to košta. Mi činimo sve da budemo u korak sa svetom. Edukacija je složen proces koji zahteva zajedničko učešće i države i individualno i institucija i mislim da to nije rešeno. Većina hirurga ipak svojim entuzijazmom i svojim sredstvima posećuje edukacije, kongrese i kurseve u zemlji i svetu. Razvoj i stepen medicine je i ogledalo razvoja društva svuda u svetu pa i našeg – rekao je prof. dr Nebojša Stanković.
Generalni sekretar hirurške sekcije SLD prim.dr Ilijas Činara naglasio je da je hirurška sekcija jedina organizacija u zemlji koja pod svoje okrilje okuplja hirurge svih subspecijalnosti i to je jedino strukovno udruženje volonterskog tipa tako da sve što se dešava u oblasti hirurgije pokriva hirurška sekcija.
– Nastojimo da pokrijemo sve oblasti u hirurgiji. Danas je dominantna oblast hirurgija jetre koja nam je svima zanimljiva. Uobičajeno počinjemo nekom istorijskom temom i nije slučajno da smo baš u valjevskom kraju koji ima značajnu tradiciju u hirurgiji i tradicionalno su dobri domaćini hirurškim skupovima. Mi moramo da podižemo svest u građanskom društvu o značaju jake hirurgije i zato se i okupljamo i pomažemo razvoj zdravstva – rekao je prim dr Ilijas Činara.
Predsednik udruženja kardiovaskularnih hirurga Evrope, prof. dr Lazar Davidović pohvalio je rad mladih kolega u valjevskoj bolnici rekavši da mladi ljudi pokazuju da se u Valjevu rade ozbiljne stvari.
– Mislim da građani Valjeva imaju puno razloga da budu zadovoljni nivoom zdravstvene zaštite koja im se pruža. Imao sam prilike da čujem šta se dešavalo u Valjevu pre sto godina i to sam negde i znao, ali još više me oduševilo šta se sada radi u Valjevu. Bio sam impresioniran načinom prezentacije i sadržajem prikazanog. Bavim se vaskularnom hirurgijom, čije je temelje ovde postavio pre 30 godina prim. dr Dušan Nikolić. Ona se postepeno razvijala sve do stagnacije zbog odlaska jednog broja vrlo kvalitetnioh ljudi. To je ono o čemu treba razmišljati i to je i moja sugestija. Moraju se permanentno školovati mladi ljudi. Svaka generacija bi trebalo da iškoluje nekog ko je lider i sposoban da nešto nastavi. Onda neće biti pauza kakve su bile i u vaskularnoj hirurgiji. sada nema toga jer je tu dr Stajić koji ima izvanrednu saradnju sa našom kućom, ali je on u najboljim hirurškim godinama, tako da je potrebno već selekcionisati nove mlade ljude i usmeriti ih kako bi nastavili da rade. prim. dr tripković je pre više od decenije institucionalizovao saradnju sklapanjem ugovora, a sada je taj ugovor revitalizovan i verujem da će se saradnja koja je postojala i ubuduće biti nastavljena. Saradnja podrazumeva da se hirurzi, anesteziolozi i radiolozi osposobe kako bi veliki broj problema rešavali ovde na lokalu jednako kvalitetan način kao na institutu kod nas. Naravno uvek će postojati slučajevi za tercijarnu ustanovu i zahvaljujući našoj saradnji put će im biti olakšan – rekao je prof. dr Lazar Davidović.
Prof. dr Zoran Milošević sa Klinke za abdominalnu, endokrinu i transplantacionu hirurgiju KC Vojvodine, je noć pred hiruršku sekciju izveo transplantacije jetre. Osim toga on je postavljen za specijalnog savetnika za transplantacije u Ministarstvu zdravlja tako da će se ubuduće dosta posvetiti rešavanju problema transplantacija organa.
– Transplantacija je vrlo komplikovan i ranjiv sistem. Ne zavisi od ljudi koji se stručno posvećuju tome već od mnogo drugih faktora i zato smo tu gde jesmo. Tehnološki imamo kapaciteta i to nije sporno. Prvu transplantaciju jetre sam uradio 2008. Entuzijazam je jedino što pokreće sve stručnjake i na mlađim ljudima je da sve pokrenu i održe sistem. Osećam obavezu prema mladim kolegama da im omogućim da čuju ono što se dešava u svetu i zato i organizujem naučni skup uskoro. Imam za cilj da resekcije jetre budu svakodnevica a ne kao ova noćašnja retkost jer imamo tim koji je spreman – rekao je prof. dr Zoran Milošvić.
Osim stručnih predavanja, posetioci su imali priliku da vide i izložbu i prezentaciju knjige „ Valjevo- srpski ratni hirurški centar i grad bolnica u epicentru velike epidemije 1914.-1915.“ dr Aleksandra Nedoka koju je priredio Vladimir Krivošejev.
