ХИТ ПРИЧА! Најуноснији нелегалан посао у земљи: ЗЕЛЕНАШИ ПЉАЧКАЈУ СРБЕ!

Lihvari bez ikakvih posledica nude pozajmice na internetu, dele flajere, kače oglase na banderama, na brisačima na vetrobranskom staklu ili ih ubacuju u poštansko sanduče.

Zelenašenje u Srbiji postalo je poslednjih godina jedan od najunosnijih nelegalnih poslova u zemlji, a da sve bude interesantnije, nesmetano se odvija pred očima tužilaštva i policije!
Pozajmljivanje novca uz kamatu isključivo je pravo banaka, ali su lihvari pronašli način da zobiđu zakon, pa se bez ikakve bojazni reklamiraju, nude pozajmice putem internet oglasa, flajera, obaveštenja koja kače na bandere ili na brisače na vetrobranskom staklu automobila.
Zelenaši su toliko usavršili sistem prevare da sada rade putem legalno registrovanih firmi i bez problema im se overavaju i više nego sumnjivi ugovori.

Snežana Stojanović iz Drugog osnovnog suda u Beogradu kaže da naši notari ni po koju cenu ne bi smeli da overavaju ugovore ukoliko je reč o pozajmljivanju novca uz kamatu.
– Na koji način će se obezbediti osoba koja daje novac, stvar je dogovora sa strankom kojoj daje pare. Nije retkost da poverilac traži hipoteku na stan, ili žiranta, ali i to je po zakonu. Ne sme se pozajmljivati novac uz kamatu i takvi ugovori ne smeju da se overavaju, jer je kamatiranje zabranjeno. To je isključivo pravo banaka – ističe Stojanovićeva.
Urednik portala „Kamatica“ Dušan Uzelac ističe da je javna tajna da u Srbiji posluju firme koje spajaju lihvare sa onima kojima trebaju pare. On, međutim, tvrdi da se to dešava zbog lošeg zakona koji tretira ovu oblast.
– Zakon o obligaciji dozvoljava sklapanje ugovora o zajmu, pa samim tim i ugovori koje se sklapaju ispadaju legalni – kaže naš sagovornik.

On objašnjava da novac od zelenaša uglavnom uzimaju oni koji nemaju uslova da uzmu kredit iz banke, ali i zavisnici od kocke i droge.

Sagovornici ističu da je teško proceniti koliko se novca vrti u ovom poslu, ali dodaju da je svakako reč o milionskim iznosima. Oni podsećaju da žrtve zelenaša ne gube samo imovinu, već često i glavu.
Advokat Nenad Cvjetićanin za Informer kaže da dužnik ovakve obaveze u parnici može tražiti da se ovakav ugovor raskine i onda će svaka strana biti u obavezi da vrati ono što je primila, a dužnik takođe može traži i smanjenje svoje obaveze od suda.
– Zelenašenje se u Srbiji ne sankcioniše, odnosno nije krivično delo, na prvom mestu jer je teško utvrditi koliki iznos kamate je zelenaški. Ukoliko bi to država i učinila, odnosno inkriminisala zelenaški ugovor i utvrdila određeni iznos kamate kao zelenaški, sigurno bi se i neke banke našle u problemu. Recimo, većina banaka u Srbiji na dozvoljeni minus zaračunava kamatu oko 20 procenata, što se i u domaćoj sudskoj praksi smatra zelenašenjem – kaže Cvjetićanin.

Advokat Miroslav Todorović kaže da je država postala tolerantna prema zelenašima, kao i da žrtve lihvara nemaju nikakvu šansu da se izvuku iz njihovih kandži.
– Lihvarstvo je u Srbiji teško krivično delo, ali i policija i tužilaštvo iz nepoznatih razloga ne ulaze u obračun s tim ljudima. Čak i notari bez problema overavaju ugovore u kojim čovek za pozajmicu od, primera radi, 10.000 evra zalaže stan vredan 100.000 – ističe Todorović.
On podseća da su javni beležnici dužni da svaku sumnjivu stavku u ugovoru provere.
– Čak i kad je očigledno da je reč o čistom zelenaškom ugovoru, jer vrednost zaloga daleko prevazilazi vrednost duga, naši notari to bez problema pečatiraju – objašnjava Todorović.

NBS: Kazne su od tri meseca do deset godina
Iz Narodne banke Srbije poručuju da građane mogu da kreditiraju samo banke, a da osobe koje se neovlašćeno bave davanjem pozajmica krše Zakon o bankama.
Za one koji bez dozvole Narodne banke daju kredite građanima predviđena je zatvorska kazna od tri meseca do pet godina. Ako je ovim delom pribavljena imovinska korist čiji iznos prelazi 100.000 dinara, kazne idu od jedne do osam godina zatvora. Ako je korist veća od 1.500.000 dinara, kazna je od dve do deset godina zatvora, kažu u NBS.