Кључни стратешки спољнополитички циљ Србије пуноправно чланство у ЕУ

Prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić priredio je sinoć radnu večeru za članove Radne grupe Saveta EU za proširenje (COELA) i predstavnike Saveta EU i Evropske komisije, koji od 28. februara do 3. marta borave u poseti Srbiji.

Dačić je tom prilikom istakao da ključni strateški spoljnopolitički cilj Srbije ostaje punopravno članstvo u EU, kome je Vlada Srbije u potpunosti posvećena i izrazio očekivanje da će tokom predsedavanja Malte i Estonije Savetu Evropske unije Srbija otvoriti veći broj pregovaračkih poglavlja.

On je osvrnuvši se na činjenicu da se celokupan proces pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji prati kroz tempo rezultata postignutih u dijalogu između Beograda i Prištine, naglasio da bi, dugoročno gledano, bilo kontraproduktivno održavanje postojećeg paralelizma u smislu napretka u Poglavlju 35 i drugim reformskim poglavljima, jer bi to praktično značilo da se umanjuje značaj preduzetih reformi, a preuveličava jedan izuzetno osetljiv politički proces.

Prvi potpredsednik Vlade izrazio je nezadovoljstvo zbog upornog izbegavanja Prištine da otpočne sa sprovođenjem svog dela obaveza u vezi sa formiranjem Zajednice srpskih opština i povlačenja jednostranih poteza, poput zahteva za prijem u članstvo Uneska i drugih međunarodnih organizacija, koji ugrožavaju do sada postignute rezultate dijaloga.

Takođe, Dačić je osvrnuvši se na pitanje usklađivanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, naveo da je pogrešno to pitanje sagledavati samo kroz pridruživanje deklaracijama EU, jer Srbija ima značajnu ulogu u brojnim drugim oblastima saradnje.

On je posebno istakao učešće Srbije sa 328 pripadnika u mirovnim misijama UN i EU, jačanje kapaciteta za veće angažovanje u civilnim mirovnim operacijama, saradnju u borbi protiv terorizma, blizak odnos sa Evropskom odbrambenom agencijom, kao i činjenicu da je Srbija kredibilan partner EU u izazovima migrantske krize, u kojoj je preuzela veći teret nego pojedine članice EU.

Sve to ukazuje da EU Srbija vidi kao glavnog partnera u spoljnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj politici, objasnio je on.

Prvi potpredsednik Vlade je u tom smislu naglasio da ćemo svaku deklaraciju EU u ovoj oblasti nastaviti da procenjujemo na individualnoj osnovi i da ćemo odluke o pridruživanju, kao i do sada, donositi u najboljem interesu građana Srbije, a sve u duhu principijelnog pragmatizma za koji se i EU zalaže.

Dačić je, takođe, ukazao da je u ovoj fazi naših pregovora o pristupanju 64 odsto usklađivanja realno i obavestio članove Radne grupe Saveta EU za proširenje (COELA) i predstavnike Saveta EU i Evropske komisije da je rad na izradi novih strateških dokumenata u oblasti bezbednosti i odbrane u toku.

On je izrazio zadovoljstvo što je uspostavljena praksa konsultacija sa Spoljnopolitičkom službom EU, što je dobra platforma za jačanje saradnje i razmenu mišljenja u brojnim oblastima.

Prvi potpredsednik Vlade je naglasio da je Srbija u potpunosti posvećena postizanju dugoročne stabilnosti u regionu i u tom kontekstu istakao značaj Berlinskog procesa za ostvarivanje bliske saradnje u oblasti infrastrukturnog povezivanja, ekonomske integracije i saradnje mladih.

Istovremeno, Dačić je izrazio žaljenje što naš interes za boljim razumevanjem i uzajamnim uvažavanjem, kao i za pristup okrenut budućnosti, ne dele svi u regionu.

U tom kontekstu, on je apostrofirao izuzetno ozbiljnu situaciju u Bosni i Hercegovini i činjenicu da je bošnjački član predsedništva BiH Bakir Izetbegović, donošenjem lične odluke da pokrene reviziju tužbe za genocid protiv Srbije, narušio integritet postojećih institucija, što će imati značajne posledice ne samo u Bosni i Hercegovini, nego po ceo region.

Prvi potpredsednik Vlade je osvrnuvši se na kraju izalaganja na podršku građana Srbije evropskim integracijima, ukazao na to da EU treba da ima izbalansiraniji pristup i da mora da zauzme jasan stav u vezi sa svakim korakom koji nije u skladu sa evropskim normama i standardima i njenim osnovnim vrednostima i principima, bez obzira odakle oni dolaze.

Utisak javnog mnjenja u Srbiji jeste da takve reakcije izostaju ili su veoma blage kada je reč o drugim akterima u širem regionu, dok se potpuno drugačiji pristup primenjuje kada je reč o Srbiji. To sve utiče na opštu percepciju i sliku o EU, zbog čega se i registruju oscilacije u procentu podrške članstvu u EU, ocenio je prvi potpredsednik Vlade.

srbija.gov.rs