ЉУБАВ И ВИНО! Данас је Свети Трифун, заштитник виноградара и винара!

Na Trivundan se, prema narodnim običajima, završava zima. Biće kišna i rodna godina ako na Svetog Trifuna padne sneg, a ukoliko je vedro – biće sušna.

Potrošačka groznica vezana za 14. februar, Dan zaljubljenih, odavno je prešla zapadnu granicu i odomaćila se i kod nas. Sveti Valentin, koji se sticajem okolnosti proslavlja tom prilikom, a koji je kod rimokatolika zaštitnik braka i ljubavi i ljubavnika, nije isto što i Sveti Trifun, koji pada na isti dan. Ovaj drugi smatra se zaštitnikom vinove loze i vinogradarstva, pa time i vina, te ga kao svog patrona slave vinogradari i gostioničari. Oba praznika su lepa, a ono što ih možda vezuje je činjenica da su vino i ljubav uvek išli zajedno.
Žitije sveca
Sveti Trifun je, prema predanju, rođen u selu Kampsadi u Frigiji (današnja Turska) u trećem veku nove ere. Kako su mu roditelji bili siromašni, čuvao je guske bogatih meštana. Legenda kaže da se još od detinjstva izdvajao po „velikoj blagodeti božjoj“, te je imao dar da leči bolesne ljude i životinje i da isteruje zle duhove, kako je pisao Sveti vladika Nikolaj.
Za ove njegove sposobnosti saznao je i tadašnji rimski imperator Gordijan, čija je ćerka Gordijana bila teško duševno bolesna, u toj meri da niko od ondašnjih najboljih lekara nije mogao da joj pomogne. U takvom stanju, kaže hrišćanska legenda, jednom je iz nje progovorio zli duh rekavši da može da otera samo Trifun. Nije, međutim, precizirao o kom se Trifunu radi, pa je car dovodio mnoge koji su se tako zvali, sve dok nisu pronašli skromnog, mladog guščara Trifuna. Doveden u Rim, uspešno je izlečio devojku, dok ga je car, u znak zahvalnosti, bogato nagradio. Trifun je, međutim, u povratku kući, sve darove razdelio sirotinji.

Kada se vratio u svoje selo, nastavio je da živi kao i ranije, čuvajući guske. Znajući za njega i „božju milost kojom je zračio“, novi car Dakije, veliki protivnik hrišćanstva, naredio je da ga bace u tamnicu i stave na najveće muke. Trifun je torturu podneo mirno, govoreći: „O, kad bih se mogao udostojiti da ognjem i mukama skončam za ime Isusa Hrista Gospoda i Boga moga!“ Na kraju je pogubljen (mačem) 14. februara 250. godine.
Prema drugoj verziji crkvenih predanja, Svetog Trifuna je proganjao i mučio jedan carski namesnik, naređujući da ga konji (bosog) vuku preko trnja i kamenja, a Bog ga je uzeo pre samog čina pogubljenja.

Način proslavljanja
Sveti Trifun je u narodu poštovan kao zaštitnik sela (i naselja) od grada i poplava, odnosno kao čuvar vinograda i drugih useva od raznih štetočina. Posebno je slavljen u vinogradarskim krajevima Vojvodine, Šumadije i Pomoravlja, kao krsna slava vinogradara i gostioničara, koji na ovaj dan besplatno toče vino (bilo nekad).
Na Trivundan, kako se u narodu najčešće naziva ovaj praznik, vinogradari odlaze u vinograde, orezuju pokoju lozu i zalivaju vinom poneki čokot (u nekim krajevima najstariji). Veruje se da će vinograd tako povratiti snagu posle dugog zimskog mrtvila, pa će loza moći da buja u proleće. Trudnice u timočkom kraju obilaze vinograde i u svakom obrežu po čokot kako bi rodilo što više grožđa i vino bilo dobro. Sve se na kraju završi gozbom koja započinje točenjem vina. Zbog običaja orezivanja vinove loze, u istočnoj Srbiji Svetog Trifuna zovu i Orezač ili Zarizoj.
Veruje se da sveti Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i od toga dana sneg počne da se topi. Narod ponegde kaže: „Triša zab’o ugarak u zemlju, pa zato sneg i led počinju da se tope.“ Biće kišna i rodna godina ako na Trivundan padne sneg, a ukoliko je vedro – biće sušna.
Na Trivundan se, prema narodnim običajima, završava zima. Od ovog dana počinju dani koji se zovu Trivunci i traju četiri dana.

SVETI VALENTIN
Sveti Valentin je episkop i hrišćanski mučenik iz 3. veka nove ere, pogubljen odsecanjem glave u doba kad je Rimskim carstvom vladao car Klaudije II. Kasnije je, u 4. veku, nad njegovim grobom podignuta bazilika, i otad počinje da se slavi kao svetac među hrišćanima. U 15. veku povezan je sa praznikom zaljubljenih (Dan zaljubljenih), što se održalo do danas.
Legenda kaže da, kada je imperator Klaudije II zabranio brak mladim vojnicima smatrajući da su bolji borci od onih koji imaju žene i porodicu, Sveti Valentin je, uvidevši nepravdu, nastavio da tajno venčava mlade ljubavnike. Nakon što su njegove aktivnosti bile otkrivene, Klaudije je naredio da ga zatvore. Pogubljen je 14. februara 269. godine nove ere, a verovanje kaže da je Valentin pre smrti poslao oproštajnu poruku slepoj tamničarovoj ćerki. U pismu je bio žuti šafran sa potpisom „Od tvog Valentina“, u znak zahvalnosti na toplini koju je pokazala prema njemu. Devojka je nakon toga čudom progledala. Ovaj događaj bio je inspiracija, sada tradicija, da muškarci pišu poruke ženama za Dan zaljubljenih.
Nasuprot onome što se danas misli, Dan zaljubljenih je zapravo prastari praznik – 14. februara stari Rimljani su slavili boga Fauna, zaštitnika pastira. Pritom bi kao blagoslov za srećnu i bogatu ljubav zaljubljeni parovi prskali krvlju žrtveno jare.

izvor :informer.rs