На великој сцени Центра за културу одржана традиционална Светосавска академија

Богонадахнутом речју, стихом и песмом у сусрет Савиндану, саборно је  у част најдрагоценијег изданка српског народа принето благодарје и послата порука о верности путу ка Царству Божјем, који је Свети Сава пре више од осам векова трасирао свом роду. Светосавска академија у Центру за културу, чију организацију потписују Епархија ваљевска и Ваљевска гимназија, окупила је ствараоце свих генерација. Поучно слово о Светом Сави произнео је Преосвећени Епископ новобрдски Г. Иларион, викар Патријарха српског Г. Порфирија, а благослов сабранима упутио домаћин Преосвећени Епископ ваљевски Г. Исихије

Јединствен у васцелом роду људском као принц, који раскош двора замењује за манастирске тишине. У биће српског народа уткан као највећи икада рођен у његовој историји, утемељитељ Цркве, школе, државности, лечилишта и свега без чега нисмо оно што смо и без чега немамо ни тренутак, ни трајање. Само кроз Свету Евхаристију разумемо ширину и дубину Светог Саве, његову жељу да све подреди Богу, те су савинданска славља својеврстан продужетак евхаристијских сабрања, беседио је Преосвећени Епископ ваљевски Г. Исихије.

• Ово наше вечерашње сабрање, којим прослављамо великог угодника Божјег представља само продужетак јединог, истинског, свеспасавајућег славља и догађаја Цркве- Свете Евхаристије. Управо је то  место судбоносног сусрета Растка са Христом, места на којем ћемо се и ми спасоносно сусрести са Богом. То је место помирења браће, исцељења сваке ране нанете завишћу и сујетом. Место изграђивања непоколебљивог идентитета човека и народа Божјег…  На темељу свете вере треба нам зидати добра дела, јер нити користи исправност живота без праве и просвећене вере у Бога, нити нас право исповедање вере без добрих дела може извести пред Господа- поручио је Владика Исихије, подсетивши на речи Светог Саве из чувене беседе о правој вери, изговорене 1220. године у седмовратој Жичи, царској немањићкој лаври.
• Светосавску академију у завичају „највећег Србина после Светог Саве“ – Светог Владике Николаја, својим пастирским поукама украсио је Преосвећени Епископ новобрдски Г. Иларион, викар Патријарха српског Г. Порфирија.

  Сећамо се у ове дане да имамо веру наших отаца Светог Саве и Симеона, а у ваљевском крају схватимо да је то вера и Преподобног Оца Јустина и Светог Владике Николаја. Вера, која и сада живи међу нашим оцима, од којих је један и Патријарх Порфирије, по чијем благослову је и дошао у Ваљево да учествује у празновању и пренесе његов благослов.

  Загледан очима ума и лик Светог Саве, у њему сам видео дете које, према речима Оца Јустина, Господ грли. Он је остао за вечност дете. Он је наше дете, истакао је Владика Иларион.

  • Када празнујемо Светог Саву, то је као да празнујемо наш Божић. Као да празнујемо Христа, а заправо то и чинимо, јер је диван Бог у светима Својим. Христа празнујемо у Светом Сави. Видимо младића надареног. Кажу, лепог, са свим могућностима које пружа овај свет. Принц, коме је све надохват руке. Али, тај принц и ловац, онај који зна да се послужи преваром, како знате по житију које пишу хиландарски монаси Теодосије и Доментијан, он постаје путник, бегунац и оно што је најбитније и што је његов животни избор- постаје монах на Светој Гори. и са Свете Горе га промисао Божји враћа у свет да буде и  градитељ, и писац, и измиритељ, и државник, и дипломата и просветитељ. Када желимо да говоримо о Светом Сави, заправо говоримо о свему. Где год да погледамо кроз нашу историју, ми видимо трагове онога што је засадио Свети Сава- поучио је Владика Иларион о „најлепшем српском детету“.
  • „Остајте овде“ поручује Алекса Шантић. Попут завета снажно ове речи одјекују кроз векове. Кроз Косовски бој, Кајмакчаланску битку и бројне српске епопеје.

    „Остајте овде“ поручили су и ваљевски гимназијалци, предвођени наставницима српског језика и музичке културе Анђелком Јеремић и Марком Томићем, који потписују режију и одабир музике истоименог игроказа, који оживљава великане, надахњује и гради долазеће генерације. Свој печат слављењу Светог Саве у Центру за културу дали су и црквени хорови „Хаџи Рувим“ и „Емануил“, са диригентима

    Милицом Степановић- Бабамилкић и Вањом Урошевић, и Хор ваљевске гимназије под управом Николине Нинић.