На великој сцени Центра за културу одржана традиционална Светосавска академија
Богонадахнутом речју, стихом и песмом у сусрет Савиндану, саборно је у част најдрагоценијег изданка српског народа принето благодарје и послата порука о верности путу ка Царству Божјем, који је Свети Сава пре више од осам векова трасирао свом роду. Светосавска академија у Центру за културу, чију организацију потписују Епархија ваљевска и Ваљевска гимназија, окупила је ствараоце свих генерација. Поучно слово о Светом Сави произнео је Преосвећени Епископ новобрдски Г. Иларион, викар Патријарха српског Г. Порфирија, а благослов сабранима упутио домаћин Преосвећени Епископ ваљевски Г. Исихије
Јединствен у васцелом роду људском као принц, који раскош двора замењује за манастирске тишине. У биће српског народа уткан као највећи икада рођен у његовој историји, утемељитељ Цркве, школе, државности, лечилишта и свега без чега нисмо оно што смо и без чега немамо ни тренутак, ни трајање. Само кроз Свету Евхаристију разумемо ширину и дубину Светог Саве, његову жељу да све подреди Богу, те су савинданска славља својеврстан продужетак евхаристијских сабрања, беседио је Преосвећени Епископ ваљевски Г. Исихије.
Ово наше вечерашње сабрање, којим прослављамо великог угодника Божјег представља само продужетак јединог, истинског, свеспасавајућег славља и догађаја Цркве- Свете Евхаристије. Управо је то место судбоносног сусрета Растка са Христом, места на којем ћемо се и ми спасоносно сусрести са Богом. То је место помирења браће, исцељења сваке ране нанете завишћу и сујетом. Место изграђивања непоколебљивог идентитета човека и народа Божјег… На темељу свете вере треба нам зидати добра дела, јер нити користи исправност живота без праве и просвећене вере у Бога, нити нас право исповедање вере без добрих дела може извести пред Господа- поручио је Владика Исихије, подсетивши на речи Светог Саве из чувене беседе о правој вери, изговорене 1220. године у седмовратој Жичи, царској немањићкој лаври.- Светосавску академију у завичају „највећег Србина после Светог Саве“ – Светог Владике Николаја, својим пастирским поукама украсио је Преосвећени Епископ новобрдски Г. Иларион, викар Патријарха српског Г. Порфирија.
Сећамо се у ове дане да имамо веру наших отаца Светог Саве и Симеона, а у ваљевском крају схватимо да је то вера и Преподобног Оца Јустина и Светог Владике Николаја. Вера, која и сада живи међу нашим оцима, од којих је један и Патријарх Порфирије, по чијем благослову је и дошао у Ваљево да учествује у празновању и пренесе његов благослов.Загледан очима ума и лик Светог Саве, у њему сам видео дете које, према речима Оца Јустина, Господ грли. Он је остао за вечност дете. Он је наше дете, истакао је Владика Иларион.
Када празнујемо Светог Саву, то је као да празнујемо наш Божић. Као да празнујемо Христа, а заправо то и чинимо, јер је диван Бог у светима Својим. Христа празнујемо у Светом Сави. Видимо младића надареног. Кажу, лепог, са свим могућностима које пружа овај свет. Принц, коме је све надохват руке. Али, тај принц и ловац, онај који зна да се послужи преваром, како знате по житију које пишу хиландарски монаси Теодосије и Доментијан, он постаје путник, бегунац и оно што је најбитније и што је његов животни избор- постаје монах на Светој Гори. и са Свете Горе га промисао Божји враћа у свет да буде и градитељ, и писац, и измиритељ, и државник, и дипломата и просветитељ. Када желимо да говоримо о Светом Сави, заправо говоримо о свему. Где год да погледамо кроз нашу историју, ми видимо трагове онога што је засадио Свети Сава- поучио је Владика Иларион о „најлепшем српском детету“.
„Остајте овде“ поручује Алекса Шантић. Попут завета снажно ове речи одјекују кроз векове. Кроз Косовски бој, Кајмакчаланску битку и бројне српске епопеје. „Остајте овде“ поручили су и ваљевски гимназијалци, предвођени наставницима српског језика и музичке културе Анђелком Јеремић и Марком Томићем, који потписују режију и одабир музике истоименог игроказа, који оживљава великане, надахњује и гради долазеће генерације. Свој печат слављењу Светог Саве у Центру за културу дали су и црквени хорови „Хаџи Рувим“ и „Емануил“, са диригентима
Милицом Степановић- Бабамилкић и Вањом Урошевић, и Хор ваљевске гимназије под управом Николине Нинић.
