Није немогуће да жена буде равноправни део мушког тима, ја сам то и доказала

Kada je 2013. godine postala deo Interventne jedinice 92 Marina Ranković bila je prva žena u toj elitnoj jedinici, koja se svakodnevno na ulicama glavnog grada brine o bezbednosti građana i hvata u koštac sa kriminalcima. Danas, četiri godine kasnije, Marina rame uz rame sa svojim kolegama svakodnevno obavlja najkompleksnije zadatke.

„U akciji nema mesta za strah. Staloženo i odgovorno pristupam svakom zadatku, kako bih donela najbolju odluku“, kaže za Policiju danas Rankovićeva, koja ističe da joj se te 2013. ostvario san jer je oduvek želela da radi u Interventnoj jedinici 92.

„To je baš ono sto sam želela da radim i uspela sam u tome. Od prvog dana sam bila lepo prihvaćena od strane kolega i ravnopravan sam deo tima, u kome sam stasala. U zadacima koje svakodnevno obavljamo nema mesta za bilo kakve privilegije, svi su ravnopravni, radim sve što i ostale kolege“, ističe Marina i dodaje da do sada nije imala negativna iskustva na terenu jer, kako nam je rekla, „neke stvari su jednostavno u opisu posla i takve ih prihvatam“.

Kaže da su građani često iznenađeni i radoznali kada je vide u timu policajaca koji je poznat kao „muški tim“, međutim sve predrasude nestaju kada pristupi obavljanju zadatka i često tada nailazi na poglede pune poštovanja.

U svojoj četvorogodišnjoj karijeri u Interventnoj jedinici, kaže da je bilo i lepih i teških događaja, ali da joj je najupečatljiviji slučaj kada su pronašli dete koje je lopov odvezao zajedno sa ukradenim kolima.

„U sećanju mi je ostala smena kada je žena parkirala auto kako bi kupila nešto na trafici, a ostavila unutra svoje trogodišnje dete i ključeve u bravi. Naišao je lopov koji je seo u kola i odvezao se u nepoznatom pravcu sa detetom. Odmah su angažovane sve patrole na teritoriji grada. Intezivnom potragom pronašli smo dete koje je bilo uplašeno, ali živo i zdravo. Lep je osećaj pomoći nekome u takvoj situaciji“, priseća se Marina.

Radni dan pripadnika Interventne jedinice počinje sastankom na kome se svi pripadnici upoznaju sa informacijama o dešavanjima na terenu kao i o konkretnim zadacima.

„Nakon pregleda vozila i naoružanja, sa svojim timom izlazim na teren gde vršimo preventivno i represivno delovanje, zavisno od dešavanja na terenu. U akciji nema mesta za strah, radim hladne glave, staloženo i odgovorno da bih u svakom trenutku mogla da donesem najbolju odluku“, ističe naša sagovornica.

Posle napornog dana na terenu pripadnici Interventne jedinice opuštaju se uglavnom kako kaže, prepričavajući šaljive situacije kojih često bude. Osim toga, Marina smatra da je zdrav način života veoma bitan za bilo koji posao, posebno za policajca.

 „Za mene je zdrav način života jedini način, a uz trud i volju se i pored brojnih obaveza i zadataka može uspeti. Kada ste jedina žena u jedinici kao sto je Interventna, onda vas to uvek motiviše da budete najbolji, da se svakodnevno dokazujete, da imate odlične rezultate i da vam forma bude na vrhunskom nivou“, naglašava Ranković.

Sebe u budućnosti vidi u Interventnoj jedinici 92. Iako kako kaže, ima još dosta da uči uz iskusnije kolege, nada se da će postati jednog dana vođa tima.

Komandant Interventne jedinice 92 Dušan Ninković ima samo pohvalne reči za Marinu Ranković. „Ona je izuzetan čovek, kolega, profesionalac. Svakako je doprinela odličnim rezultatima naše jedinice“, rekao je Ninković .

Na osnovu svog iskustva Marina smatra da su žene neophodne u Interventnoj jedinici 92.

„Iskreno se nadam da će moje koleginice dobiti šansu da se pokažu i dokažu kao ja. Mogu da obavljaju sve zadatke, a zajedno sa kolegama bi bili mnogo efikasniji na terenu. Moja poruka koleginicama koje vredno rade i imaju želju da postanu deo Interventne jedinice je da nikada ne odustaju i da veruju u sebe. Ništa nije nemoguće što sam ja i dokazala“, poručila je Marina.