Obeležena 122-godišnjica smrti kralja Milana Obrenovića

Prenosimo govor ministra Selakovića nakon polaganja venca i odavanja počasti:

„Časni oci, časni oče igumane i uvažena bratijo svete srpske lavre manastira Krušedol, uvaženi državni sekretaru, uvaženi predstavnici Vojske Srbije i Ministarstva odbrane Republike Srbije, uvaženi predstavnici Opštine Irig, dame i gospodo, braćo i sestre,

Okupili smo se danas, ovde, u svetioniku srpskog pravoslavnog naroda u Sremu, manastiru Krušedol, drevnoj zadužbini svete loze Brankovića, mestu u kome počivaju zemni ostaci prvog novovekovnog srpskog kralja, kralja Milana Prvog Obrenovića, na dan kada obeležavamo godišnjicu njegovog upokojenja.

Svake godine na današnji dan se predstavnici države, crkve i naroda okupljaju da odaju počast i poštu prvom novovekovnom srpskom kralju. Čoveku koji na zemlji nije proveo mnogo vremena, nepunih 47 godina života, ali u vremenu teškom, u vremenu burnom, u vremenu presudnom za sudbinu srpske države i srpskoga naroda.

Milan Obrenović nije bio samo prvi kralj novovekovne Srbije, to je bio čovek čijim je vojevanjem na bojnom polju, čijim je političkim delovanjem na evropskoj i svetskoj sceni, Srbija povratila svoju međunarodno priznatu nezavisnost, i posle viševekovnog ropstva pod otomanskim Turcima, vratila se u porodicu nezavisnih, suverenih, slobodoljubivih nacija u svetu.

Ove godine, kada obeležavamo 122 godine od njegove smrti, 13. jula navršava se i 145. godina od završetka Berlinskog kongresa, na kome je kneževina Srbija stekla svoju međunarodnu priznatu nezavisnost.

Kada pogledamo šta je ostalo iza kralja Milana – to jeste povraćena međunarodno priznata nezavisnost Srbije, to jeste i kraljevstvo na koje je Srbija uzdignuta 1882. godine, ali to jeste i snažna, dobro uređena i reformisana srpska vojska, koja je poučena kako uspesima, tako i neuspesima iz srpsko-turskih ratova 1876-1878. godine, ustrojena upravo zahvaljujući kralju Milanu. Takva srpska vojska bila je spremna, dovoljno silna i jaka da izvoji pobede i u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu.

Iza kralja Milana ostala nam je prva pruga u tadašnjoj Srbiji, koja je išla od Beograda do Niša, a posle Niša jedan krak ka jugu, drugi ka istoku.

Ima smisla setiti se i kralja Milana upravo u ovim godinama i ovim vremenima kada danas Srbija, Srbija na čijem je čelu predsednik Aleksandar Vučić,  planira obnovu te iste pruge, njeno osavremenjivanje, i plan da izgradi prugu na način da njome saobraćaju vozovi koji će ići preko 200 km na čas.

Današnja Srbija, koja ulaže ozbiljno i u svoju vojsku, svoje oružane snage, upravo u onu vojsku koju je reformisao isti ovaj kralj Milan. Ali, ostalo je iza kralja Milana još mnogo toga što vidimo ili čujemo svakoga dana, a da nismo toga ni svesni.

U Milanovo vreme nastao je današnji grb naše Srbije, u Milanovo vreme nastala je i proklamovana za himnu naša himna Bože pravde, u Milanovo vreme nastale su i prve znamenite, prelepe građevine u našoj prestonici, Beogradu, koje su je učinile evropskim gradom i evropskom prestonicom, trasirane na ispravan način i ulice sagrađene na predivan način, kao i zgrada Glavne železničke stanice, u kojoj se danas Srbija sprema da otvori muzej svog srednjeg veka.

Nesrećna životna sudbina našeg kralja Milana učinila je jednu veliku sreću ovom divnom kraju naše otadžbine, Sremu. Upravo ovde, u njedrima Brankovića zadužbine manastira Krušedol, kraj velikih poglavara Srpske pravoslavne crkve od srednjega veka do današnjeg dana, našao je svoje večno počivalište i naš kralj Milan.

Nama predstoji još mnogo toga da sebe učinimo dostojnim potomcima ovog našeg velikog vladara.

U ovoj godini, kada obeležavamo 145 godina od ponovnog vaskrsa srpske državnosti, koja je bila međunarodno priznata, mi iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a po funkciji na čelu Odbora Vlade Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, pokrenućemo pripremu za obeležavanje velike godišnjice – 150 godina od nezavisnosti.

To nam sledi kroz pet godina, kada ćemo obeležiti povratak u okrilje majke Srbije i oslobođenje četiri velika okruga, upravo zahvaljujući vojevanju našeg slavnog kralja Milana – Niškog, Pirotskog, Topličkog i Vranjskog. Danas je to pet okruga, Pčinjski, Nišavski, Toplički, Jablanički i Pirotski.

Pokrenućemo inicijativu, ne samo u ovim krajevima, već i u našoj prestonici, Beogradu, da svoj spomenik prvi put, posle toliko godina, dobije i kralj Milan, potpuno zasluženo. Koliko je zasluženo o tome upravo govore njegova velika dela, oslobođenje južnih krajeva naše otadžbine, reformisanje i uspostavljanje stajaće vojke, izgradnja pruge od Beograda do Niša.

Pa samo to kada se pobroji, u ne mnogo godina vladavine u teškim i veoma izazovnim vremenima, u jednom maloj i siromašnoj zemlji, kao što je bila Srbija, to je dovoljno da mu podignemo makar spomenik u svakom onom gradu u Srbiji koji je on oslobodio i u našoj prestonici, koju je učinio kraljevskom prestonicom.

Neka mu je večna slava i hvala, Bog da mu dušu prosti i podari rajsko naselje.

Živela Srbija!“, naveo je ministar.