Dobrodošli na Va1.info   Click to listen highlighted text! Dobrodošli na Va1.info
Vesti

Prvi put Posle mnogo godina na inijacitivu Saveta za Životnu Sredinu pregledan temeljno Park Pećina

Savet za zaštitu životne sredine Gradskog odbora Srpske napredne stranke Valjevo, obeležio je danas u parku Pećina Evropski Dan parkova, sa ciljem da ljude približi prirodi i proširi svest javnosti o značaju prirodnih lepota u zaštićenim područjima našeg Grada.

Dragutin Kuzmanović predsednik Saveta za prirodne resurse i zaštitu životne sredine Gradskog odbora Sprske napredne stranke Valjevo je istakao da počev od 24.maja 1999.godine Evropski Dan parkova je zaživeo i obeležava se kako bi se stanovnici upoznali sa važnošću prirode, a posebno zelenih površina u gradovima.
„Okupili smo se danas na ovaj značajan datum da podignemo svest javnosti i da uputimo građane koliko je važno očuvanje životne sredine i zaštita prirodnih resursa. Savet Srpske napredne stranke za prirodne resurse i zaštitu životne sredine daje apsolutnu podršku Gradskom rukovodstvu koje je počelo da vrši rekonstrukciju parka Pećina. Urađen je elaborat o zdravstvenom stanju stabala i paralelno sa rekonstrukcijom radiće se i pošumljavanje parka Pećina.

Elaborat o zdravstvenom stanju stabala rade profesori Šumarskog fakulteta sa katedre za zaštitu šuma i pre pošumljavanja jedan deo stabala moraće da se ukloni , jednom delu stabala spustiće se težišta, a određenom broju uradiće se dekorativno orezivanje. Poslednjih 20 do 30 godina niko se nije bavio parkom Pećina , stabla su fiziološki stara njihov fitopatološki i entomološki proces je u jako lošem stanju, došli smo u situaciju da stabla ugrožavaju život naših sugrađana. Pre izvesnog vremena pri jakom naletu vetra stablo je palo u dečijem parku Pećina, kao i na vozilo u pokretu. Ispred Saveta apsolutno dajemo podršku da se to konačno reši“, rekao je Kuzmanović i dodao da je Savet za prirodne resurse i zaštitu životne sredine Gradskog odbora Sprske napredne stranke Valjevo relativno skoro formiran, da ima dosta stručnih lica i nakon parka Pećine najavio je rešavanje problema bolesnih stabala na Divčibarama.

Biljana Pavlović doktor biotehničkih nauka je detaljnije objasnila koliko su stabla zaista bolesna i koliko je značajno preduzeti preventivne mere.
„Hvala vam svima što ste došli da zajedno obeležimo ovaj značajan datum 24.maj Evropski Dan parkova. Najiskrenije sam podržala inicijativu Srpske napredne stranke za formiranje Saveta za prirodne resurse i zaštitu životne sredine. Učešćem na brojnim samitima predsednik Aleksandar Vučić pokazuje volju, požrtvovanost i energičnost za rešavanje ekoloških problema ne samo zbog činjenice da je reč o nezaobilaznoj stanici na putu ka Evropskoj uniji već i zbog svih nas i zbog naše dece“, rekla je Biljana Pavlović.

Po njenim rečima obilaskom dela park šume Pećina koji je uređen i pripada urbanoj zoni grada Valjeva i koja je u širokoj upotrebi od strane građana utvrđeno je loše zdravstveno stanje na pojedinim stablima četinara i lišćara.
„Oboleli uzorci kore, debla i grana četinara i lišćara poslati su u fipatološku laboratoriju Šumarskog fakulteta u Beogradu. Iz pomenutih delova izvršena je izolacija fitopatogenih gljiva i insekata, kao i njihova identifikacija primenom standardnih fitopatološkim metoda.

Na osnovu utvrđenih rezultata možemo zaključiti da su najznačajniji prouzrokovači oboljenja fitpatogene gljive koje prouzrokuju razne vrste truleži.

Bela trulež se razvija na raznim vrstama hrastova, belom jasenu i lipi. Naime nakon infekcije lišćara,patogen se izuzetno brzo razvija i dolazi do potpune destrukcije pridanka i korena. Usled razvoja infekcije, stable gube oslonac i lako padaju iako posmatrano spolja imaju zdrav izgled.
Perenniporia fraxinea- je jedna od najagresivnijih gljiva koje prouzrokuju trulež drveta. Upravo je ovaj patogen prouzrokovao izvaljivanje stabla lipe, na sreću niko nije stradao ali je bila veća materijalna šteta.

Starija stabla jasena koja se nalaze pored igrališta i staze zaražena su takođe ovim patogenom što nam ukazuje da je pridanak ovih stabala razoreni da stable predstavljaju veliki rizik.
Zatim velika oštećena su konstatovana na lišćarskim vrstama prouzrokovana patogenom gljivom Armilaria mellea, koja prouzrokuje trulež drveta. posebno je štetna na biljkama iz roda Quercus (hrast, cer). Na fiziološki oslabljenim stablima hrasta uočen je Hrasov krasac Agrilus biguttatus. Ovaj insekt se veoma često javlja na stablima hrasta koja su predhodno inficirana gljivom Armillaria mellea.

U središnjem delu parka, gde se nalazi dečije igralište utvrđene su velike štete prourokovane gljivama iz roda Ganoderma, koje prouzrojuju belu trulež drveta. Najugroženija su stabla javora pajavca. Stabla javora koja su većina u prezreloj fazi su zaražena prouzrokovačem bele prizmatične truleži, Polyporus squamosus.
Na stablima lipe uočeno je prisustvo parazitnih cvetnica (imela).
Simptomi mrke prizmatične truleži koje prouzrokuje Laetiporus sulphureus uočeni su na većem broju stabala gledičije koja se nalaze u jednom pojasu između parka i ulice. Ova gljiva se razvija kao parazit ili saprofit na lišćarima. Osobito je česta na vrstama iz rodova Quercus. Na stablima gledičije, registrovani su insekti iz familije Buprestidae koji formiraju zmijolike hodnike ispod kore” , objasnila je Biljana Pavlović .

Prikaži više
Back to top button
Close
Close
Click to listen highlighted text!