Састанак са представницима Срба са Косова и Метохије

Председник Вучић је пренео да се на седници Савета разговарало о политичким, економским и социјалним последицама украјинске кризе, као и проблемима са којима се суочавамо.

„Поделили смо и дали задатке у најбољој вери, жељи и нади да можемо да ублажимо све последице најтеже кризе која је захватила свет од Другог светског рата. Договорили смо да купимо нове резерве нафте, договорили додатну количину млека у праху које морамо да набавимо, а које управо креће из једне од земаља ЕУ“, навео је председник Вучић и додао да je током дана имао вишесатне разговоре, а након одлуке Приштине да не дозволи одржавање избора заказаних за 3. април на територији Косова и Метохије. Он је, током обраћања медијима, навео да су представници Срба са КиМ имали „нешто радикалније захтеве него иначе“ и готово једногласно тражили да иступе из свих приштинских институција, али и да 435 полицајаца на северу остави оружје и напусти регионалну полицију.

 

„Ја сам поставио само једно питање – ок, урадимо то данас, шта ћемо дан после? Није проблем, пребацићемо на себе финансијски терет, али плашим се да бисмо могли да уђемо у зачарани круг ратних сукоба без краја и зато сам замолио за додатно стрпљење и да наставимо разговоре око 8, 9. априла“, рекао је председник Вучић и додао да је Београд пристао на низ захтева Приштине када је реч о одржавању избора, између осталог да се Приштина пита за сарадњу и омогући ОЕБС-у надзор избора.

„Србија неће да призна независност Косова. Прихватили смо безброј бесмислених ствари на којима су инсистирали само да би људи изашли и гласали, али су они инсистирали на једној ствари – да Србија призна независност Косова. Србија то није могла и неће да прихвати без обзира на цену“, нагласио је председник и истакао да разуме тежину позиције нашег народа, али да није схватао да су људи спремни да жртвују све своје и да су сити свега што им се на Косову дешава.

 

„Неки су говорили и да су спремни на сукобе, одлазак. Молио сам их да остану на КиМ, да чувају огњишта, да ћемо бити уз њих, али да држава само моли за мало разумевања и за то да можемо да израчунамо шта је то што нам је чинити. Једном кад уђете у тако нешто, нема повратка. Замолио сам за стрпљење“, рекао је председник Вучић и нагласио да забрана гласања није питање само гласања и заустављања демократског права Срба, већ и питање безбедности, политичког опстанка и егзистенције Срба на КиМ. Он је навео и да је о одлуци Приштине обавестио амбасадоре земаља Квинте од којих, како каже, очекује оштру осуду, као и амбасадора Руске Федерације и отправника послова НР Кине.

 

„Амбасадор Русије је потпуно разумео ставове Србије, отправник послове НР Кине је саслушао и пренео Пекингу све што сам имао да му саопштим“, рекао је председник Вучић и најавио да ће за изборе 3. априла бити припремљена посебна бирачка места у суседним општинама у централној Србији, на којима ће моћи да гласају грађани са КиМ. Такође, он је додао да ће у наредним данима бити још састанака са представницима Срба са КиМ, али и са члановима Владе, како би се нашло решење.

„Покушавају да нас увуку у сукобе, и делови Подгорице, део Загреба, Сарајева, цела Приштина. Желе да нас обележе као неког ко је против западне цивилизације. Поставили су замку, како би нам биле уведене санкције и како бисмо физички били онемогућени да помогнемо нашем народу. Ту врсту клопке морамо да избегнемо“, нагласио је председник Вучић.

 

Градоначелник Штрпца Далибор Јевтић најавио је да ће Срби са Косова и Метохије у петак одржати мирне протесте са јасном поруком – да не желе да им било ко ускраћује основна права и да неће да буду грађани другог реда. Он је нагласио да је ситуација на Косову и Метохији, када је у питању положај Срба, никад тежа.

„На делу је оно што називамо институционално насиље. Из дана у дан у све смо тежем положају. Увек сам се залагао за демократски вид институционалне борбе за права српског народа. Ако вам ја кажем да смо дошли до тога да не видимо излаз, осим да напустимо институције, онда ћете разумети докле смо дошли“, рекао је Јевтић и истакао да је одлука да се не дозволи одржавање избора још једно угрожавање људских права.