Сећање на хероја пилота пуковника Миленка Павловића
И ове године, 4. мај је протекао у знаку обележавања тужне годишњице oд страдања пилота пуковника Миленка Павловића, команданта 204. ловачко-авијацијског пука, који је погинуо 4. маја 1999. године на небу изнад Ваљева, у борби против НАТО авијације.
Владика ваљевски г. Исихије са свештенством Епархије ваљевске је служио помен на споменику пилоту Миленку Павловићу, у Улици Владике Николаја, чиме је отпочело овогодишње обележавање Дана сећања.
Прелетом два авиона МИГ 29, којим су управљали пилоти 204. ваздухопловне бригаде Војске Србије, одата је почаст храбром пилоту.
Потом је породицу Миленка Павловића и све присутне госте поздравио градоначелник Ваљева Лазар Гојковић. Он је рекао да Ваљево, Горње Црниљево, Осечина и цела Србија данас обележавају тужну годишњицу, али да 4. мај из године у годину добија на значају, баш као и сећање на лик и дело пилота пуковника Миленка Павловића.
„Херојство Миленка Павловића је путоказ генерацијама које одрастају у Србији ове 23 године. Он је симбол нечега што смо мислили да припада прошлости и јуначким причама и песмама о жртвовањима наших славних предака. Миленко Павловић је доказао да хероји живе и у ово савремено доба, када се свима чини да нестају неке традиционалне вредности.
Породица Миленка Павловића је поносна на свог оца, деду и супруга и драго ми је што свих ових година сведоче томе колико успомена на његово јунаштво не бледи, него постаје све јача и све поштованија међу данашњим генерацијама.
Надам се да смо сви заједно допринели да се сачува успомена на храброг пилота и да сваке године на овај дан подсећамо једни друге, а младима преносимо шта је урадио Миленко Павловић за своју земљу!
На жалост, свет није извукао поуке из блиске историје и страдања једног малог народа и сведоци смо да се и данас негде бомбардују градови и страдају недужни. Надамо се да ће нашу земљу заобићи ова светска превирања и да се никада више неће поновити ратови на овим просторима.
Своје јунаке ћемо славити и учити на њиховим примерима, поштујући прошлост, али загледани у будућност коју треба да освајамо знањем, радом и лепотом!
Слава свим јунацима, слава Миленку Павловићу“, поручио је у свом говору градоначелник Ваљева.
Данашњем обележавању 4. маја присуствовао је начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић, који је са делегацијом коју су чинили командант РВ И ПВО генерал-потпуковник Душко Жарковић и генерал Бране Крњајић, командант 204. ваздухопловне бригаде, положили цвеће на споменик пилоту.
„Окупили смо се данас у Ваљеву да евоцирамо успомену на пуковника Миленка Павловића, славног команданта 204. ловачког- авијацијског пука Војске Југославије, који је пре 23 године штитећи своју отаџбину, своје колеге, своју земљу, херојски погинуо у борби са вишеструко надмоћнијим НАТО агресором. Судбина је хтела да тог 4. маја 1999. године Миленко на последњи задатак крене пут родног краја своје Подгорине. Био је то његов последњи лет, свесна жртва која није била узалудна. Његово страдање, погибија команданта легендарног авијацијског пука, једног од најбољих пилота Војске Југославије, означила је последњи борбени лет пилота наше ловачке авијације до краја НАТО агресије. Лет који је сачувао животе његових колега.
Миленко је погинуо бранећи своју отаџбину, своју земљу, жртвујући себе за слободу свог народа. Истински родољуб, патриота, сврстао се у род бесмртних. Оставио је све као да не оставља ништа. Своје родитеље, своје синове, супругу, бројне пријатеље, родбину, ратне другове. Тим чином храбро и одважно уписао се у ред легендарних српских јунака, официра и пилота, а његов подвиг трајно ће представљати светли пример поколењима која долазе. Прилика је да се и данас овде крај спомен-облежја пуковнику Миленку Павловићу подсетимо на његов живот и дело.
Миленко је рођен у овом крају, у Горњем Црниљеву. Још ране младости је показао своју приврженост и љубав према пилотском позиву. Завршио је Ваздухопловну војну гимназиију, потом и академију, а кроз каријеру је прошао све командне дужности у авијацијској ескадрили, израстајућу у врхунског пилота и команданта, једног о најбољих које је Војска имала. Својим командовањем и појавом је уливао поверење свима и био је чврт ослонац за све оне са којима је обављао војничке дужности, а његова блистава војничка каријера овенчана је бројним признањима и одликовањима. Волео је своју породицу, супругу Славицу, синове Срђана, Немању, волело је свој родни крај и изнад свега своју земљу, што је својим делом, на најтежи и витешки начин доказао.
Драги пријатељи, иако је прошле више од две деценије од херојске погибије пуковника Миленка Павловића, сећање на његову храброст, на његову несебичност, патриотизам и јунаштво не бледи, већ само јача. Наш највећи војни аеродром у Батајници који носи његово име, манифестације у његову част у родној Осечини, улице са његовом именом у бројним градовима Србије, сведочи да Војска, суграђани, отаџбина, заједно са породицом чувају успомену на Миленков лик и дело. Ја сам имако ту част да ставим потпис на одлуку која је проистекла на основу предлога команданта ратног ваздухопловства генерела Жарковића, да наш највећи аеродром понесе његово име. Морам са одређеним задовољством да кажем да данас Миленко као име, као институција, као херој, представља стандард, предсатвља једно дело које се не само учи на Војној академији, него представља један светли примео, не само у кодексу официра и подофицира, већ свих припадника Војске Србије. По узору на његова дела, данас ми васпитавамо наше младе колеге, будућа поколења у духу јунаштва, односу према Србији, српском народу и најмање што сви заједно можемио да урадимо је да памтимо, да се сећамо и да учимо на ономе што је Миленко Павловић урадио.
Миленко је био, јесте и вечно ће бити са нама! Нека живи сећање на пуковника Миленка Павловића, нека живи сећање на све хероје који су свој живот дали супротстављајући се НАТО агресији, нека им је вечна слава и хвала!
Живела Војска Србије! Живела Република Србија“, закључио је у свом говору начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић.
Данашњи програм увеличао је оркестар Гарде Војске Србије, као и почасни вод Гарде.
Етно група певача КУД „Крушик“ извела је нумеру „Девојче“, а ученица Ваљевске гимназије Мина Симић одрецитовала је песму „Разговор с каменом“ Виславе Шимборске, са којом ће ускоро представљати наш град на републичком такмичењу рецитатора.
Потом је програм настављен полагањем цвећа на споменик страдалима у ратовима од 1991. до 1999. године и у селу Бујачићу, на месту пада авиона пилота пуковника Миленка Павловића.
