Second hand prica ( Skica iz zivota umorne Spisateljice)
Davne 2000. pocele su da se otvaraju prve second hand radnje u Valjevu. I ja sam vrlo brzo postala zavisnik, preko jedne prijateljice koja je u isto vreme kad i ja iliti moja porodica drzala butik sportske opreme. Kad se navucete na te radnje, uvek vam je kriv neko drugi. I tako vremenom dodjoh do mojih cuvenih crnih PVC pantalona.
S. moja frendica pronadje ih u nekom cosku radnje i zavapi kao sinja kukavica : “ Mace, ovo si ti! “ Baci mi potom te lone u ruke, i ponovi jos nekoliko puta da moram da ih kupim. Ja sam u cudu gledala koliko jesu stvarno only for me, ali onda joj kazem: “ Jeste, ovo sam ja ali u Londonu, a ne u usranom Valjevu! „Naravno, prelomim i kupim ih. Sa unutrasnje strane desne nogavice visoko imale su usiven crveni konac.
Tad sam svima izmislila pricu u kojoj ih je nosila neka prostitutka sa Pigala, ali je imala slovenske krvi pa je zato usila crveni konac …fora protiv uroka. I tako mi je bilo super da motam tu ludacku pricu. Moja sreca zvana PVC pantalone izgledala je nemerljivo, bas zato sto su patanlone izazivale kod palanacke publike sok. U njima sam se osecala kao luda rijaliti zvezda. Svi pogledi uprti u mene, a ja samo setam. Elem, ono sto hocu da ispricam su zapravo price koje su mi te iste pantalone donosile, iliti da je zivot kroz njih i u njima ludacki nepredvidiv.
Stize cuveni “ Bulevar zvezda“ Dejvida Linca, ali te noci nema dovoljno ljudi da puste projekciju. Pitamo coveka koji radi na biletarnici koliko ljudi treba pa ce pustiti. Kaze da treba petoro, a nas je tad tri. Naravno, ja sam u mojim cuvenim lonama. S., bilbliotekarka i ja…cupkamo nervozno. Ali ipak odlucimo da “ navatavamo“ ljude ispred bioskopa, kako bi nam ovi pustili film. I uspeli smo zahvaljujuci mojim lonama
Upecali smo Revolucionara ( odista pravog) i mog prijatelja montazera iz Nujorka, koji slucajno tih dana bio u rodnom gradu. Revolucionar je rekao sledece: “ Da nije tih tvojih ludackih pantalona nikad me me bi ubedile da gledam film! “ I tad i sad mislim isto… Samo duge noge i PVC i mi dobismo Linca za gledanje…Uvek ce mi se kasnije desavati super price u njima. Ulazicu u klubove u koje nema sanse da se udje, prilazice mi zabavni ljudi, ljudi koji se nekako povezu posle i u muzici, slikarstvu, stvaralastvu uopste. Ali “ magija zvana PVC pantalone“ pocece da nestaje onog trenutka kad su me Madjari na Horgosu zbog patantalona i medveda igracke cije je dupence napunjeno nekim kuglicama, jedva pustii da nastavim put Peste.
Prica je bila normalna, uobicajena. Nista spektakularno u njoj nije bilo sem mojih cudnih pantalona i mede sa kojim se obicno igraju deca a ne vukljaju ih sa sobom tridestetogodisnjakinje. Posli smo kolima moje frendice M. Pravac Pesta – festa… Naravno, osnovni i jedni motiv su jazz clubovi i muzika. Kako sam sporadicni insomnicar, a zvuk tih kuglica u medinom dupencetu je jedino nekim cudom uspevao da me uvede u san, morala sam svuda da ga nosam kad putujem. Obicno nigde nisam imala problema, sem kod ludih Madjara. Dodjosmo cuvenom razdrnadanom Ladom nivom na granicu.
Kako nalaze procedura, prtljaznik, koferi…sve regular no… Op, zapade im za oko moj meda. Treskaju ga, osluskuju, cuju kuglice ( nesto sto podseca na sustanje psenicnih zrna i zvuka kuglica, i samo taj zvuk ponavljam uspevao je da me uspava). Krece blago receno mucenje. Vode me u onim pantalonama, cudom se cudeci i nose medu. M.ostaje u nekom hodniku da me saceka, vec bela u licu i skamenjena.
Dobacuje mi iznervirano: “ Jebo te medved! “ Jasno je da cemo najebati zbog istog. A drama je izgledala nekako gotovo lose izrezirano… Dvojica carinika, pandura i na kraju riba koja prica najgori srpski koji sam cula, ali me je i taj njen srpski kao takav ipak spasao. Uspela je da im prevede na madjarski da sam prof. likovnog, radim sa decom i da idem da slusam Jazz u Pesti. A da mi je medved igracka sa kojom spavam.
Sta je pricala o mojoj insomniji to samo Bog, on a i ti Madjari znaju.Nisam uspela da ih ubedim da mi ne rasparaju dupence medveda, jer ako izgubim kuglice necu zaspati. Kod insomnicara se vremenom javlja strah od sledece nepropaspave noci, i sve bi ste uradili da imate san.Kad su skontali da kuglice nisu lekovi, droga,opijati, i ostale trice i kucine, vratili su mi i medveda i kuglice… Ocajna jedva sam cekala da stignemo u hotel nedaleko od Rakozie bulevara, i da od svojih ljubaznih vlasnika Jevreja zatrazim konac i iglu, ustvari da mi neko od njih ipak sanira medveda. I kao u bajkama medved je bio dobro.
Ali me na moje zaprepascenje M. napala da su Madjarima bile provokativnije moje pantalone nego sto ih je privukao medved. Jasno je da ih tek tad iz inata nisam skidala.
Obicno sve bajke imaju srecan kraj, te tako i moja. Kad su prakticno vise bile neupotrebljive , napravila sam od njih torbu, a na dzepove torbe zalepila skoljke koje sam donela iz Varne. I tako su moje PVC lone nastavile da zive kao torba, jednom kranje umetnickom metamorfozom.
Ana Spisateljica
