Sednica Skupštine grada Beograda

Ulica Prilaz u Zemunu ubuduće će nositi ime po austrijskom publicisti jevrejskog porekla Teodoru Herclu, jedna je od odluka odbornika Skupštine grada. Ni ova sednica nije počela bez pokušaja opstrukcije odbornika opozicije koji su na samom
početku glasali protiv poslovnika i zahtevali njegovu dopunu raspravom o Beogradu na vodi.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je da je najveći neuspeh opozicije realizacija kapitalnih projekata sadašnje vlasti među kojima je najznačajniji za razvoj grada Beograd na vodi. Odgovarajući Jovanoviću, zamenik gradonačelnika Goran Vesić je pozvao odbornike da se poštuje sednica na kojoj se nalazi malo tačaka dnevnog reda, među kojima je najvažnija da Teodor Hercl dobije ulicu u Zemunu, i poručio da nije u nadležnosti gradskog parlamenta da raspravlja o „Beogradu na vodi“. „Zaista je ružno skrnaviti ovu sednicu i sve što smo uradili za jevrejski narod pokušajima da se ova sednica pretvori u raspravu o temi o kojoj inače, ova skupština i ne može da raspravlja. Biće drugih sednica da traže šta god žele“, rekao je Vesić.

On je istakao da je skupština Srbije donela prostorni plan posebne namene kojim je definisan prostor „Beograd na vodi“ i šta je čija nadležnost kada je o tome reč, a da Skupština grada nije donela nijednu odluku o tome. „Predlagač treba da nauči šta su nadležosti Skupštine grada. Može da pita odbornika pored njega (Dragana Ðilasa)“, rekao je Vesić.

Kako je dodao, njih boli „Beograd na vodi“ zato što se trude ga unište i oteraju investitore jer su sami bili nesposobni i nisu uspeli da sprovedu takav projekat. Podsetio je da je izmeštanje železničke stanice bilo predviđeno još u vreme nekadašnjeg gradonačelnika Branka Pešića i dodao da ne vidi ništa sporno u tome što je državni vrh prisustvovao otvaranju zgrade u „Beogradu na vodi“. Dodao je i da je netačno da u „Beogradu na vodi“ nema kanalizacije. „Toliku upornost da se sruši jedan projekat može da ima samo neko ko ima zle namere i to je problem… pričali su da će to biti maketa, da se zgrade nikad neće useliti, da se projekat nikad neće realizovati, a sada građani mogu sada da vide koliko su ih lagali. Svaki kvadrat “Beograda na vodi“ je merilo njihove nesposobnosti jer nisu bili u stanju da urade ništa“, rekao je Vesić i pozvao odbornike da se drže dnevnog reda. „Možete da pitate odbornika koji sedi do vas koji je bio odbornik u prošlom sazivu, doduše nije dolazio na sednice… možete da ga pitate kako su na izborima prošli oni koji su na svakoj sednici predlagali da se raspravlja o „Beogradu na vodi“. Danas ih više nema u Skupštini grada. Tako ni vas neće biti“, zaključio je Vesić.

Odbornici Skupštine grada Beograda odlučili su da Ulica Prilaz u Zemunu ubuduće će nositi ime po austrijskom publicisti jevrejskog porekla Teodoru Herclu,  Inicijativa da ulica dobije naziv po Herclu potekla je od Ambasade Izraela u Beogradu u kojoj se navodi da je njegovo poreklo vezano za Zemun, gde su živeli članovi njegove porodice, a Herclovi baba i deda sahranjeni su na zemunskom jevrejskom groblju. Ovom inicijativom ukazuje se na duboke istorijske veze između Srbije I Izraela i dva naroda koji prevazilaze 25 godina zvaničnih diplomatskih odnosa.

Obrazlažući predlog, zamenica predsednika Skupštine grada Andrea Radulović navela je da je Hercl bio austrijski novinar, pisac i dramaturg jevrejskog porekla, koji je u svetskoj istoriji poznat kao otac ideje modernog Izraela. Dodala je da je njegova porodica živela upravo u centru Zemuna, a da njihova kuća i danas postoji u tom delu Beograda. Podsetila je i da je Srbija prva zemlja u Evropi koja je usvojila zakon o vraćanju imovine žrtava Holokausta koji nemaju naslednike, kao i da se radi na tome da nekadašnji logor Staro sajmište postane Memorijalni centar. „Ovo je nastavak odluka koje donosimo iz poštovanja prema jevrejskoj zajednici i svemu što je učinila za grad“, rekla je Radulović.

Odbornik SNS Nebojša Bakarec rekao je da u Herclovim delima, kao ni u životu nema ničeg spornog, navodeći da je on autor knjiga „Država Jevreja“ i „Stara i nova zemlja“, kao i niza komedija, dok se u Deklaraciji o nezavisnosti Izreala smatra ocem izraelske države. Dodao je da je grad Tel Aviv dobio ime upravo po hebrejskom prevodu naslova njegove knjige „Stara i nova zemlja“.

Teodor Hercl bio je austrijski publicista jevrejskog porekla, rođen je 1860. godine u Budimpešti, a 1878. sa porodicom se odselio u Beč gde je stekao zvanje doktora pravnih nauka. Hercl je 1891. godine postao dopisnik iz Pariza uticajnih bečkih novina, a u tom periodu suočio se sa rešavanjem jevrejskog pitanja. Smatrao je da se to pitanje može rešiti stvaranjem jevrejske države. Objavio je knjigu „Država Jevreja“ 1896. godine koja je naišla na burne reakcije i odbijanje elite, ali su njegove ideje naišle na entuzijazam brojnih Jevreja koji su u njemu videli Mojsija savremenog doba. Kako se navodi u obrazloženju, Hercl se sve više zalagao za cionističke ideje i nastojao da od turskog sultana dobije saglasnost u vezi sa pravom Jevreja da se nasele na tlu Izraela. Hercl nije doživeo da vidi ostvarenje svoje vizije, preminuo je 1904. godine. Posle osnivanja države Izrael, Herclovi posmrtni ostaci su prema njegovoj poslednjoj želji, preneti u Jerusalim 1949. godine.

https://info24.rs/2018/07/23/sednica-skupstine-grada-beograda/