Sinoć je bilo posebno veče u Valjevu-Naš Vladika valjevski g. Milutin služio je bdenije sa akatistom Presvetoj Bogorodici
Sinoć je bilo posebno veče u Valjevu. Naš Vladika valjevski g. Milutin služio je bdenije sa akatistom Presvetoj Bogorodici kako se u ovom svetovaskršnjem postu i služi uz sasluženje sveštenstva iz Valjeva u prisustvu vernog naroda.
Akatist (Ακαθιστος) ili nesjedalna pesma, predstavlja himnografsko pohvalno i blagodarstveno slovo u čast Presvetoj Bogorodici. Nastanak blagoveštenskog akatista vezuje se za jedan događaja iz osveštane istorije crkve kada je Presveta Bogorodica 626. godine sačuvala Carigrad od najezde Avara, Slovena i Persijanaca. Kada je reč o autorstvu ovog divnog himnografskog dela, mišljenja su različita. Naime, pripisuju ga Sv. Romanu melodu, carigradskom patrijarhu Sergiju, đakonu Velike crkve Georgiju Pisidijskom , carigradskom patrijarhu Germanu I, Sv. Jovanu Damaskinu, Sv. Kasiji, nikomodijskom mitropoloitu Georgiju i Svetom Fotiju carigradskom. Mnogi svedoče da je glavni autor akatista Sveti Roman melod, a da su kasnije dodatke u akatistu zapisavali mnogi himnografi. Bitno je naglasiti da bogoslužbena tradicija naše svete Crkve jedino ovaj akatist poznaje kao sasatvni deo bogosluženja. Kada govorimo o blagoveštenskom akatistu kao sastavnom delu bogosluženja Svete četrdesetnice, podsećamo da se uz ovaj akatist uvek poje blagoveštenski kanon (Otvoriću usta moja…). Po svom sadržaju blagoveštenski akatist sačinjen je od 12. ikosâ koji se prožimaju sa 12. kondakâ. (Ova forma postala je obrazac za sve kasnije sastavljene akatiste).
Narod ovo bogosluženje subote pete nedelje velikog posta naziva drugim bdenijem, što svakako nije pogrešno jer prema bogoslužbenom ustavu jutrenje subote pete sedmice Velikog posta ne služimo u svoje vreme već u četvrti čas noći (oko 23.40č), što ukazuje da je ovo bogosluženje jedan vid bdenija, isti slučaj je i sa Prvim bdenijem . Sveštenik u svetlom epitrahilju počinje uobičajeno jutrenje i nakon šestopsalmija i velike jektenije poje se Bog Gospod i tri puta poseban tropar akatistne subote, i posle čitanja iz 16. katizme i male jektenije poje se svečano:
Tebi, Vojvotkinji, Koja se bori za nas, uznosimo pesme pobedne, a izbavivši se od zla, pesme zahvalne, mi, sluge Tvoje, Bogorodice. I pošto imaš moć nepobedivu, od svake nas opasnosti izbavi da Ti kličemo: Raduj se, Nevesto Nenevesna!
Za vreme pojanja ovog kondaka sveštenik kadi ceo hram, nakon čega počinje sa čitanjem akatista koji se čita u četiri statije. Svaka od ovih statija počinje se i završava pojanjem kondaka (Tebi Vojvotkinji…). Kao što je bio slučaj sa Prvim bdenijem na kome se čita Veliki pokajni kanon Svetog Andreja Kritskog sa žitijem Svete Marije Egipćanke, čitanje akatista se smešta u centralni deo jutarnjeg bogosluženja – kanon, s tim što se prve dve statije čitaju nakon prve i druge katizme. Uporedno sa akatistom čita se i slovo o akatistu koje je sastavio Sveti Roman melod, a koje se takođe čita po principu četiri statije.
Bila mi je čast biti na bdeniju. Orilo se iz srca i duše svih prisutnih: Raduj se Nevesto, Nenevesna !
N.A.
