Probudim se sa nekim tupim bolom u desnom uhu. Nije nikakva upala, dosadila sam svom Orl lekaru, nego posledice mog alergijskog rinitisa. Kisa ne prestaje, i ja je volim. Alergijski rinitis ne volim jasno…Ko moze to da voli. Ali sto bi rekla Ceca nacionale iliti u narodu poznata kao Ceca Raznatovic : “ Ziv se covek na sve navikne“. Vala jeste tako i nikako drugacije.
Sazivite se sa svojim dnevnim problemima, hronicnim dijagnozama bliznjih, svojim sranjima i tudjim sranjima…i na to se naviknete.
Ali ono sto moja priroda ne moze da razume …to su te muske igrice i ta zamaranja. Procitah more tih psiholoskih bestselera, kako se ponasati, gde seseti, sta jesti, kako prizvati srecu, poboljstati porodicne odnose… i skontah da je sve sranje. Sto rekla moja baba: “ Ja sranja i presranja…“ ( njena komparacija sranja). Ne postoji knjiga po kojoj bi trebalo da zivimo. U skoli nas ne uce da svako dobro jeste samo dobro, basne su nekako ostavljene po strani. Ugurali su nas nasilno u bajkovit svet, i dobili smo plus te malogradjanske recepte uspesnosti…Znaci skola, faks, posao, dete…to je taj redosled.
Ne dao Vam Bog da narusite taj redosled, jer onda morate palanckom svetu crtati mapu zasto ste istumbali red. Bogu hvala ja dobro crtam, ali ne nosim uvek olovku sa sobom…i nemam bas vremena uvek svima da crtam…
Odoh na dugacko i nasiroko. A htela sam da ispricam nesto peto…K’o da me cepa Boze me oprosti onaj …ma ne smem ni da pomenem..tu bolest ( u narodu kruzi recenica vezano za to : “ Dosao Nemac“.) Valjda im tesko da zapamte naziv bolesti…
I dok se sabiram sta sam ustvari htela da kazem, a sta da precutim…smiruje me ovaj zvuk kise. I nista mi trenutno nije milije od njega…ako izuzmemo cinjenicu da nas sutra ceka Radost dolazeceg Vaskrsa. Nadam se da ce kod nas pravoslavnih to doneti mir u srcima, pomirenja, radosti svakojake…Iskreno se nadam, ali postoji onaj crv sumnje da smo mi toliko podeljen i zavadjen narod, da moliti se za mir medju nama izgleda Sizofovski tesko…Ali ostaje da verujemo.
Onaj Nemac kao bolest, sto Srbi ne zele ni da izgovore mu ime, a ja samo prepisujem kao los djak, izgleda nije jos stigao kod mene…
Htela sam o Vaskrsu i toj radosti, a pocela sam o muskarcima…I oni nek vaskrsnu u toj radosti, mislim ti… po Bozijoj promisli …ti koji su za mene
Ajde u zdravlje, i da ste mi zdravo.
Ana Matavulj, Spisateljica po Bozijoj promisli
