Tribina o Njegošu i Vladici Nikolaju u ciklusu „Pravoslavlje i mladi“

Obeležavanju trojubileja Svetog Vladike Nikolaja- 140 godina od rođenja, 65 od prestavljenja Gospodu i 30 od prenosa njegovih moštiju iz Libertivila (SAD) u rodni Lelić Crkvena opština pri Hramu Vaskrsenja Hristovog pridružila je tribinu „Sveti Vladika Nikolaj, Lelićki Zlatoust, o Lovćenskom Tajnovidcu, Vladici Njegošu“, čiji je domaćin bio saborni hram u Valjevu. O ličnostima i stvaralaštvu dvaju velikana srpske duhovnosti govorili su dr Snežana Adamović, iz čije su doktorke disertacije proistekle dve tematski za njih vezane knjige, i dr Milo Lompar, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu. Odlomke iz knjiga čitao je spiker Vladimir Živanović, a pesmom je sabranje ukrasila Grupa „Nektarija“ u saradnji sa poznatim valjevskim muzičarima Sašom Stefanovićem i Miloradom Jelićem

„Srpska je duša do Vladike Nikolaja mucala“, reči su Prepodobnog Oca Justina Ćelijskog, savremenika duhovnog gorostasa podno Povlena, koji je svetiteljski obraz u njegovoj ličnosti sagledao još za zemaljskog života. Zaista, zapisali su i mnogi potom, niko nas nije izrazio kao Vladika Nikolaj. Govorio je jezikom lepšim od života, a o njemu se govorilo sa jednakim poštovanjem među elitama na kraljevskim dvorovima i na zavičajnim pašnjacima među čobanima. Reč Vladike Nikolaja nadahnjuje, preobražava i vaskrsava i njegov je život neprestano proslavljanje Boga i beseda, koje imaju za cilj da otvore um i očiste srce. Egzistencijalne su i životne, te ih ne treba svesti na umetnost lepog govora, iako je ugled velikog besednika stekao još u ranom životnom dobu. Pojava Vladike Nikolaja kao besednika bila je novina u tadašnjem crkvenom, kulturnom, prosvetnom i društvenom životu. On je genijalan mislilac, besednik i pesnik, čulo se, pored ostalog na tribini posvećenoj Lelićkom Zlatoustu i njegovom sagledavanju istorijskog mu prethodnika Petra II Petrovića Njegoša, duhovnog i svetovnog poglavara Crne Gore i jedinstvenog literarnog stvaraoca, o kome su napisane brojne knjige. Njegoš predstavlja pisca koji u jednoj kulturi obeležava centralno mesto kao što je to Šekspir kod Engleza, Gete kod Nemaca, Dante kod Italijana, Servantes kod Španaca i Puškin kod Rusa. Pesnik, u kome se susreću sile kulture i sile vremena, rekao je prof. dr Milo Lompar. Njegoš je izazivao posebnu pažnju svojom ličnošću i o tome je sjajno pisao Valjevac Ljuba Nenadović. Po zemaljskoj mu končini, o njegovom delu pisali su brojni vrsni stvaraoci. Delo „Religija Njegoševa“ Vladike Nikolaja predstavljalo je apsolutnu novinu. Vladika Nikolaj se unutar ove teme susreo sa prisustvom heterodoksnih, odnosno nepravoslavnih slojeva u Njegoševoj misli. Vladika Nikolaj nije zaobilazio taj „problem“, a nije ga zaobišla ni dr Snežana Adamović, kada je izlagala ono što je Vladika Nikolaj pisao,  ukazao je prof. Lompar u svom kazivanju o knjigama koleginice iz Valjeva.

• Vladika Nikolaj je taj problem razrešio na prilično moderan način. On je otprilike rekao da Njegoš nikada nije bio u skladu sa kanonima, on je tu pesnik. Ali, upravo pesničkom porukom oslikava i očituje tako duboko religijsko osećanje, koje ga čini u najdubljem smislu religijski nadahnutim. Vladika Nikolaj je upotrebio jedno moderno stanovište u razlikovanju onoga što bi bilo pesničko iskustvo i onoga što bi bilo duhovno nadahnuće. To je koleginica Snežana Adamović u svom radu naznačila- pohvalio je prof. Milo Lompar rad dr Adamović, istakavši da je kao proučavalac sa velikom posvećenošću pristupila bavljenju ovom temom.

Vladika Nikolaj je prvi u našoj nauci o književnosti dokazao originalnost i pesničku samosvojnost filosofsko- religijskog speva „Luča mikrokozma“, prvog od tri najpoznatija dela Vladike Njegoše. Takođe, istakao je dr Milo Lompar, besprekorno je razumeo dramu heroike i dramu istorije „Gorskog vijenca“, dela koje je za njega predstavljalo nešto što miri istorijsko pamćenje i ono univerzalno u ljudskoj egzistenciji. Knjige dr Snežane Adamović „Sozercanje beseda pod gorom“ i „Petar II Petrović Njegoš u kritičkoj misli Nikolaja Velimirovića“, proistekle iz njene doktorske disertacije, približavaju dvojicu velikih ljudi naše kulture i tradicije, koji u svakom trenutku iziskuju poštovanje, zaključio je prof. dr Milo Lompar.

U svom obraćanju publici, dr Snežana Adamović je istakla da su besede Vladike Nikolaja naš „pogled ka gore“ i prisetila se povratka njegovih moštiju- događaja koji nismo svi u potpunosti razumeli, ali slutili smo da je reč o nečemu velikom i važnom za naš narod i zemlju. Ranih devedesetih, kada je otpočela magistarski rad o Vladici Nikolaju, njegove knjige nije bilo moguće naći ni u jednoj biblioteci u Srbiji, niti se o njemu govorilo javno. Uz pomoć protođakona Ljubomira Rankovića, dugogodišnjeg urednika Izdavačke kuće „Glas Crkve“, a na preporuku počivših prote Đorđa Koldžića i sina mu Nikole, prof. književnosti, dolazi do počivšeg prof. Bogoslovskog fakulteta Radovana Bigovića i od njega dobija spisak literature. Magistarski rad Snežane Adamović, uprkos nizu peripetija, privlači pažnju istaknutih intelektualaca među kojima su i pokojni prof. dr Nikola Milošević i potonji mentor na doktoratu prof. dr Milo Lompar, kao i blaženopočivši Mitropolit Amfilohije, sa čijim ga je blagoslovom pisala u manastiru Miholjska Prevlaka. Danas se o Vladici Nikolaju slobodno govori svugde i to je dobro, kazala je dr Adamović i podsetila na reči prof. Nikole Miloševića:“Mi više nismo potrebni Vladici Nikolaju, ali je on potreban nama“. Reči, koje danas možemo smatrati vizionarskim, budući da sabranja u njegovu čast, kao i hiljade vernika na poklonjenju njegovim moštima svedoče o snazi poštovanja i ljubavi srpskog, ali i drugih pravoslavnih naroda, prema Lelićkom Zlatoustu.