У последњих 10 година константан пад стопе криминала у Србији

Гашић је на великом колегијуму МУП-а, одржаном у Палати Србија, истакао да је безбедносна ситуација у земљи стабилна и да је полиција у 2023. години остварила добре резултате, али да то није довољно и да акценат мора бити на снажнијем раду на превенцији.

Он је нагласио да је од 2014. године један од главних приоритета Владе борба против организованог криминала, која се снажно и континуирано спроводи, те да је из године у годину на територији земље све мање високорангираних организованих криминалних група.

Према његовим речима, током претходне године, у сарадњи са међународним партнерима, спроведен је већи број акција у којима је Србија показала да је поуздан партнер у борби против организованог криминала.

Министар је указао на то да анализа резултата рада полиције од 2012. показује позитиван тренд у борби против свих врста криминала.

На колегијуму су представљени резултати рада МУП-а у последње 23 године, са упоредним подацима – од јануара 2000. до 31. децембра 2023. године.

Према подацима који су представљени, у последњих 10 година бележи се константан пад стопе криминала, па је тако 2013. године регистровано 113.780 кривичних дела, а прошле 70.085.

Укупан број кривичних дела општег криминала у 2023. години у односу на 2001. годину мањи је за више од 42 одсто.

Када су у питању најтежа кривична дела убиство и тешко убиство, у 2023. години евидентирано је 78 кривичних дела, 134 мање него 2000. године, када је евидентирано 212. У последњих пет година број ових кривичних дела је у сталном паду.

У погледу дела из области општег криминала у 2023. години евидентирано је 63.925 дела, 4.558 мање него 2022, када је забележено 68.483.

Тренд смањења кривичних дела забележен је и у другим областима, те је тако прошле године забележен најмањи број крађа у последњих 20 година, а 2023. број тешких крађа у односу на 2001. годину мањи је за 77,9 одсто.

Бележи се и константан тренд смањења кривичних дела разбојништво, па је тако 2000. године регистровано 2.184, а прошле готово четири пута мање – 567, док је број кривичних дела неовлашћено коришћење туђег возила у 2023. години најмањи у целом посматраном периоду.

У последњих пет година, када су у питању кривична дела трговине људима, најмање ових кривичних дела забележено је 2022. године.

Највећи број пријављених кривичних дела насиље у породици евидентиран је у 2017. години, при чему треба имати у виду то да је Закон о спречавању насиља у породици, чија је примена почела јуна 2017. године, увео нови приступ у раду у смислу превенције и реакције полиције пре извршења кривичног дела или прекршаја, као и заштиту жртава и истовремено оснажио жене да чешће пријављују насиље.

У последњих шест година, просечно је годишње извршено 5.000 кривичних дела насиље у породици, а 2022. године било је најмање догађаја породичног насиља и жртава у оквиру породичних и партнерских односа. Прошле године у породичним и партнерским односима убијене су 42 особе, од чега 26 жена и 16 мушкараца.

Борба против производње и кријумчарења наркотика увек је на врху листе приоритета Министарства унутрашњих послова.

Прошле године заплењено је 7.405 килограма опојних дрога, док је у 2022. години заплењено око 7.272 килограма. Најмања заплена у посматраном периоду од 2000. до краја 2023. забележена је 2003, када је одузета само једна тона наркотика, док је највећа заплена била 2021, када је одузето 8,8 тона различитих врста опојних дрога.

Српска полиција је годинама уназад поуздан међународни партнер у борби против свих видова криминала. Током 2023. године, у две одвојене међународне акције Министарства унутрашњих послова, Безбедносно-информативне агенције и Европола, заплењено је око три тоне опојне дроге кокаин у иностранству.

На колегијуму је истакнуто да је било значајних акција са партнерима из ЕУ, Европолом и Евроџастом, када је процесуиран већи број српских држављана који су били део међународних организованих криминалних група.

Током 2023. године, и поред тога што је регистрован највећи број возила – 2,8 милиона, евидентиран је најмањи број саобраћајних незгода и погинулих на путевима у Србији у последње 23 године, не рачунајући 2020. годину, током које је била пандемија коронавируса, што је условило другачије резултате.

Укупан број саобраћајних незгода у 2023. години, у поређењу са 2007. годином, у којој је у односу на посматрани период 2000–2023 забележен највећи број саобраћајних незгода, мањи је за 53 одсто.

Број погинулих лица у саобраћајним незгодама у 2023. години у односу на 2001., када је у извештајном периоду највише лица страдало на путевима у Србији (1.275), мањи је за 61 одсто.

У 2023. години, у односу на цео посматрани период од 2000. године, забележен је најмањи број прекршаја из области јавног реда и мира 19.569, што је за 71,7 одсто мање у односу на 2004., када је забележен највећи број прекршаја из ове области 69.219.

У периоду од 8. маја до 30. јуна 2023. године, по налогу министра унутрашњих послова, спроведена је акција добровољне предаје нерегистрованог оружја, током које је предато 82.398 комада легалног и нелегалног оружја, 4.243.139 комада муниције различитог калибра и 26.485 минско-експлозивних средстава.

Током 2023. године изграђено је 11 потпуно нових објеката, док је у потпуности реконструисано 49 објеката, а 54 је делимично реконструисано.

У последњих годину дана акценат Министарства унутрашњих послова био је на подизању капацитета и побољшања услова рада полицијских службеника и ватрогасно-спасилачких јединица, наводи се у саопштењу Министарства унутрашњих послова.