Valjevo i Pančevo i dalje zagađeni, šta su uradile vlasti tih gradova da bi pročistile vazduh

Gradonačelnik Valjeva dr Slobodan Gvozdenović kaže da je već četrdesetak godina isto stanje sa aero-zagađenjem.

U tom gradu se, navodi, na tri mesta meri zagađenost.

„Jedno je na duplim trakama, gde ima od 16.000 do 18.000 vozila dnevno, više nego na Batrovcima. Drugo je u dvorištu Zavoda za javno zdravlje koje se greje na najgori ugalj, sa najvišom koncentracijom sumpora, a treće u blizini pošte. Kada se saberu svi parametri, nisam siguran da je to pravi rezultat“, kaže Gvozdenović.

Problem predstavlja i fabrika „Krušik“ koja, kako Gvozdenović kaže, radi mnogo više nego ranijih godina, kao i to što je grad u kotlini.

„Činjenica da je grad u kotlini je hendikep kada su meteorološki uslovi u pitanju, ima manje dana kada duva vetar. S druge strane, ranije su neplanskim aktima građena naselja na trasi ruže vetrova, a prethodne vlasti su centar grada kanjonizovale – višespratnice su okružile centar grada, što je smetnja za normalno provetravanje prostora“, rekao je Gvozdenović.

U tom gradu preduzete su mere kako bi grad bio čistiji – iako Valjevo nema gas, greju se iz toplane na tečni komprimovani gas. Sto hiljada kvadrata je priključeno na tu toplanu.

„Indeks aero-zagađenja je ispod 100 procenata, što znači da je toplana u zelenoj zoni“, rekao je Gvozdenović.

Napravili su i registar zagađivača, ali na neke, kaže, ne mogu da utiču.

Gvozdenović ističe da imaju tri ili četiri velika zagađivača koja su u okviru društvenih ustanova, a ostala ložišta na ugalj su pogašena.

Decenijska borba Pančeva za životnu sredinu

Pančevo je već decenijama industrijski centar i, kako kaže gradonačelnik Saša Pavlov, ima iskustvo borbe za zdravu životnu sredinu.

„Borba za zdravu sredinu ne podrazumeva preduzimanje mera koje će dati trenutni rezultat, to mora da bude višedecenijsko opredeljenje da bismo imali kvalitetnu sredinu“, rekao je Pavlov.

Sa aspekta lokalne samouprave, poslednjih deset godina se preduzimaju mere. Između ostalog, vrši se automatski monitoring, a merna mesta su postavljena oko fabrika južne industrijske zone, koje su bile najveći rizik za kvalitet vazduha.

„Kada izmerite koji polutant ugrožava, jasno vam je šta je izvor toga. Ako su PM-10 čestice znamo da je reč o saobraćaju i individualnim ložištima, što je u Pančevu izraženo, jer na sistemu daljinskog grejanja imamo svega trideset odsto građana“, rekao je Pavlov.

Finansijski zahtevne mere

Saša Pavlov kaže da nije na lokalnoj samoupravi da uvede pravilo „par-nepar“ za vozila, već je na njoj da donese planske akte.

„Doneli smo plan kvaliteta vazduha i predvideli mere i radnje koje sprovodimo. One su finansijski zahtevne, dolazimo do mogućnosti budžeta i brzine reagovanja“, naveo je Pavlov.

U Pančevu su pored monitoringa i izbacivanja individualnih kotlarnica, uveli gas i subvencionisali priključke za gas za individualne korisnike.

„Ni tu ne postoji odrđena ekološka svest koja je na prvom mestu problem. Prve godine nismo uspeli da potrošimo dva miliona – za dva miliona dinara nije bilo interesenata da uzmu gas“, naveo je Pavlov.

„Mera po mera korak po korak će da dovede do krupne stvari, ali nije sve na lokalnoj samoupravi“, poručio je Pavlov.

preuzeto sa :rts.rs