VASKRS, NAJVEĆI HRIŠĆANSKI PRAZNIK

RADUJMO SE I VESELIMO

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, jer označava Hristovu pobedu nad smrću. Toga dana je Isus Hrist vaskrsao, pobedio smrt i svim ljudima, darovao večni život. Na Vaskrs zvone sva crkvena zvona i u hramovima se peva: „Ovo je dan koji stvori Gospod, radujmo se i veselimo u njemu“.

U našem narodu, kao i u celom hrišćanskom svetu, za ovaj praznik je običaj darivanja jajima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života, a vaskršnje crveno znači radost za one koji ga daju i one koji ga primaju, podsećaju etnolozi.

Vaskrs je dan Hristovog vaskrsenja i uvek pada u prvu nedelju posle punog meseca iz prolećne ravnodnevnice, od 22. marta do 8. maja. Rano se ustajalo, oblačilo novo odelo, umivalo bacanjem vode na lice, bez trljanja. Voda je rano donošena, a vodonoša se morao umiti na bunaru. Običaj da se na Vaskrs, pa i Lazarevu subotu i Đurđevdan, poliva vodom, nosi poreklo iz daleke predhrišćanske starine. Posebna životna snaga probuđene vegetacije na čoveka je prenošena običajem da se rano na Vaskrs umiva nenačetom vodom u koju su stavljeni crveno jaje, bosiljak, dren ili kopriva i zdravac, kažu etnolozi.

Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak su drugi i treći dan Vaskrsa, koji su, takođe, svečani.

U celokupnim prolećnim običajima očigledno je poistovećivanje čoveka sa prirodom i kultom vegetacije, što je imalo cilj da snagu i moć ozelenele i oživele prirode prenese na samog čoveka. Obredi probuđene prirode predstavljaju šarolik i veoma isprepletan kompleks paganskih, praslovenskih, slovenskih i naravno hrišćanskih elemenata, podsećaju etnolozi. Ali, za vaskršnje praznike, kažu, dovoljni su samo ljubav i vera.

Hristos Vaskrse!    Vaistinu Vaskrse!