Naslov predstavlja citat. Veseljko Belušević je citirao svog školskog druga, profesora na Visokoj poslovnoj školi, dr Slobodana Nenadovića. Citirao je i svog oca koji je rekao da onaj ko ne prođe sistem fabrike ne može da svikne na organizaciju. Veseljko Belušević je proveo pet godina u Krušiku, gde se nije primio. U Domu kulture se odmah primio. Tamo je i danas.
Veseljko je prvi put u Dom kulture došao sa 14 godina. Igrao je u školskoj predsatvi Priča o Gorosečinoj sreći. Igrao je naslovnu ulogu i jedini je u predstavi nosio masku. Jedva je čekao da se zavesa spusti i da skine masku kako bi devojčice videle da je on taj.
U Domu kulture, tačnije u tadašnjem Omladinskom centru, zaposlio se 1993. godine. Danas je rukovodilac Tehničke službe Centra za kulturu, preko dve decenije izvršni direktor dve najvažnije kulturne manifestacije u Valjevu: Tešnjarskih večeri i Džez festivala. Predstavlja ono specifično neophodno vezivno tkivo koje povezuje sve delove u skladnu celinu. Bez njega struktura bi škripala. To je nepobitno mišljenje upućenih. Zato je Veseljko i dobio ovu nagradu.
Pitamo ga, logično, koje osobine, koja znanja i veštine treba da poseduje dobar organizator velikih kulturnih manifestacija?
“Mora da ima puno strpljenja, jer radi sa ljudima, i to najčešće sa osetljivim ljudima. Mora da bude spreman da stalno uči. Ja sam na početku učio od koleginica Dane i Svetlane u Omladinskom centru, od Gojka Cerovića u Abraševiću, od Branka Lukića u Kulturno prosvetnoj zajednici. Oni su uvideli da ja brzo nalazim prečice, da nalazim prihvatljiva rešenja u vremenskom tesnacu. Morate da znate ko je rešenje za vas, da ga zamolite, da uverljivo objasnite, da obećate, da prikriveno pripretite. Ne smete se bojati da improvizujete kada vam se nešto polomi u transportu, ili neko zaboravi važan deo kulisa.
Nedostatak visokog obrazovanja (nisam završio fakultet) nadoknađujem stalnim čitanjem. Pratim velike manifestacije, posebno pozorišne festivale. Zato mi je žao što Valjevo još uvek nema jedan veliki pozorišni ili filmski festival. A imamo sve resurse za to: i kadrovske i prostorne i tehničke. Žal mi je veći kada vidim ko sve ima takve festivale po Srbiji. Znam da bismo mi bolje radili.
Pri tome mi imamo iskustvo u organizaovanju nekadašnjih Jugoslevenskih susreta Abrašević. Sada postoji ideja i neki kontakti da napravimo eks susrete Abrašević.
I najvažnije: morate imati razumevanje porodice. Moj mobilni telefon je uključen 24 sata. Nikada ne znate kada će pući vodovodna cev, nestati struje, da li su svi radnici došli na posao, da li su gosti stigli, da li su se sretno vratili.
Moja porodica, supruga i dvoje dece, zna da ja volim ovaj posao i da nije moguće malo biti uključen, pa malo ne biti. Cena je da provodite manje vrememena sa porodicom i moji to razumeju.
Pitamo Veseljka za odnos gradskog rukovodstva spram ove dve velike manifestacije i spram kulture generalno. Hoće li se ove manifestacije unapređivati ili je stav: neka traje kako jeste, dobro je i ovako. Sve to previše košta.
Veseljko kaže da je odnos rukovostva prema Centru za kulturu, njegovoj matičnoj kući, odličan. Posle 25 godina krenulo se u kompletnu rekonstrukciju Centra za kulturu, koja će trajati tri godine. Kupljen je novi mikser za svetlo, koji je košta pet i po hiljada evra, i imaju ga još samo dva pozorišta u Srbiji.
Njegov posao je da sve programe i sve nastupe i na Tešnjarskim večerima i na Džez festivalu uklopi da publika može da stigne da vidi sve što želi i da sve funkcioniše skladno.
“Odnos prema manifestacijama je, takođe, pozitivan. Za Tešnjarske večeri ove godine je izdvojeno sedam miliona dinara, što je duplo više nego prošle godine.
Džez festival od prošle godine ima novog umetničkog direktora, Milana Đurđevića, čiji je koncept svetski muzički zvuk i nešto komercijalniji festival. Milan ima ambiciju da Valjevo učini regionalnim džez centrom. I u tome želimo da mu pomognemo.
Nama generalno fali promocija naših programa izvan Valjeva. Iznenadili smo se kako je veliko interesovanje vladalo za doček Nove godine na Divčibarama. Na mesec dana pre Nove godine imali smo tri puta više zahteva za smeštaj nego što su bili kapaciteti hotela i vikendica na Divčibarama. I u Valjevu imamo taj problem. Više nemamo reprezentativan hotel kakav je nekada bio Grand. Ako želimo da sa našim manifestcijama budemo vidljivi u celoj Srbiji i da nam ljudi dolaze ovde, o svemu tome moramo da povedemo računa”.
S obzirom da je njegov posao i da sačeka goste, da razgovara sa njima, da brine o njihovom boravku u Valjevu i o povratku tamo gde žive, pitamo za kraj Veseljka ko je na njega od svih tih ličnosti ostavio najsnažniji utisak?
On kaže da je to bez ikakve dileme Rade Šerbedžija. Rade je 2002. godine sa orkestrom Orihi, Orihi iz Istre odžao koncert u Centru za kulturu, nakon što se vratio iz izbeglištva u dalekom svetu. Njegova otmenost, šarm, prisnost, ne mogu se zaboraviti. Od žena to je Tanja Bošković. Njen ulazak u prostoriju ravan je ulasku sunčevih zraka. A od muzičara, Veseljko ističe Zvonimira Đukića, poznatijeg kao Đule van Gog. Vođa grupe Van Gog zaslužio je poštovanje, ne samo Veseljkovo, spremnošću da bez razmišljanja za vreme bombardovanja dva puta ovde održi koncerte. I sve sa razumevanjem i dobrom voljom. I besplatno.
U tom smislu Veseljko kaže da je za njegov posao važno umeće razgovora, važna je pristojnost. “Kada imamo program u nekom drugom gradu, ja govorim mojim saradnicima, da ne idemo tamo sa svojim imenima, već sa imenom Valjeva. I nikada nije bilo nijednog incidenta, nikada ugled Valjeva nismo doveli u pitanje.
