Žene odigrale ključnu ulogu u naučnom napretku čovečanstva

Gojković, koja je i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, podsetila je na Ejdu Lavlejs, koja je još 1843. napisala ono što mnogi smatraju prvim kompjuterskim programom, ali i na Mariju Kiri, koja je do danas jedina osoba koja je dobila Nobelovu nagradu za dve različite discipline – hemiju i fiziku.

Možda i najbliži primer nama, ženama na Balkanu, predstavlja Mileva Marić. Srpska fizičarka i matematičarka, prva supruga Alberta Ajnštajna, žena kojoj nikada nisu odata priznanja za doprinos koji je pružila nauci, navela je ona.

Potpredsednica Vlade je ukazala na to da se danas beleži znatno veći broj žena u oblastima nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike, kako u akademskim, tako i u poslovnim krugovima, uz napomenu da ipak, posmatrano na globalnom nivou, rodna ravnopravnost u nauci i dalje nije postignuta.

Naučnice i danas retko dobijaju priznanja za svoja postignuća, samo tri odsto Nobelovih nagrada za nauku ikada je dodeljeno ženama. Svega 11 odsto žena je na pozicijama viših istraživača koji vode projekte u Evropi. Usled dodatnih opterećenja i neplaćenih kućnih poslova, naučnice objavljuju manje radova, dobijaju manje novca za istraživanje i sporije napreduju u karijeri, podvukla je Gojković.

S druge strane, kako je dodala, možemo biti ponosni na činjenicu da žene u Srbiji u većem procentu završavaju fakultete, a u većini su i među doktorima nauka, odnosno 57 odsto.

Prema njenim rečima, među zaposlenima u oblasti istraživanja i razvoja žene su zastupljene sa 51 odsto, dok je gotovo isti procenat među naučnim istraživačima – 51,4 odsto.

Današnji dan je prilika da istaknemo koliko je važno da omogućimo jednake uslove i za žene u nauci, da doprinesemo da budu vidljive i dobiju priznanja koja zaslužuju. Zato govorimo o značaju većeg uključivanja žena u svet nauke, tehnologije, inženjerstva, podižemo svest u društvu i borimo se za bolje sutra generacija žena koje dolaze, naglasila je ona.

Potpredsednica Vlade je poručila devojkama i mladim ženama da ne odustaju od svojih ciljeva i da ih ne obeshrabre stereotipne poruke o postojanju muških i ženskih zanimanja, jer im znanje i obrazovanje niko ne može oduzeti.

Podrška ženama i devojkama u nauci ima efekte daleko izvan rodne ravnopravnosti, predočila je ona i dodala da se ne možemo nadati da ćemo postići ciljeve održivog razvoja, okončati siromaštvo i zaštititi našu planetu sa perspektivom i razmišljanjima samo polovine stanovništva sveta.

Svako od nas može igrati ulogu u zatvaranju rodnih podela i diskriminacije, prkoseći predrasudama i stereotipima i ohrabrujući žene i devojke da napreduju u nauci i tehnologiji. Čineći to, ne samo da osnažujemo žene i devojke, već stvaramo bolje sutra za sve nas, zaključila je Gojković.