Знате ли ко су Бранко,Сладјана,Кезун Микица Лулаш,Љуба Јаје,Крунџа молер итд…? Сви су они имали ЗЛАТНЕ РУКЕ!

Бранко је имао руку, када га крене, знао је да убаци и преко 40, без тројки наравно.

Микица Лулаш, Љуба Јаје и Крунџа молер контролисали су сваки вир и чкаљу на Колубари,

од Циганске бране под Пећином до словачког каменолома.

Филигрански би под водом осетили, додирнули, шчепали и на обалу избацили и

најкочопернијег скобаља, мрену или већ неку већу колубарску неман.

Павле и млади мајстори у Кезуновој аутомеханичарској радионици, провлачили би руком кроз лавиринте свакоразних мотора до одредишта где би се само прстима могло добацити и притом нешто одврнути, заврнути, дотегнути или затегнути.

Пеја Кенгур је из скока, чак и са девет метара, могао да опали, и поред непомичног голмана, убије паука на рукометној мрежи.

Веште руке, са разних страна и догађања, као увод у причу о легендама берберско фризерског заната и њиховим радњама за децу и господу.

Слађана је занат учила код Међеда у Даниловићевој. Брзо је успоставила синхрон и захтевани ритам, између чешља који статира у једној, и маказа, које ,,штрикају,, без престанка у другој руци, пре него што је струја овладала овим захтевним занатом.

Као ученица, наставила је код Симе Шукића у Карађорђевој, где је брзо преузела муштерије привилеговане боравком у центру града.

Догађа се то у време када такмичарски излази на југословенску сцену, и како каже, у Зенци је била седма а нешто касније у Сиску прва.

Чекали су је у Народном позоришту, такође и у дијаспори али је Ваљево и околности при том добило предност. Већ деценијама у центру на Десанкином тргу, на себи својствен начин, баштини дугу традицију у обликовању фризура по мери, од тарзанки, фенкаре и анфас варијанти, разноразних хипи прича, преко модерног и атрактивног до данашњих Yul Brynner верзија.

Слађана, као повод за шетњу овдашњим фризерским ,,кругом двојке,, у подсећању на некадашње ,,златне руке,, које су годинама улепшавајући овдашњу мушку популацију чинили готово половину вароши лепшом.

Стаћа, на уласку у Тешњар, стасом и фацом, добродошао би и свакој улози берберина у најзахтевнијим италијанским филмовима из педесетих.

У срцу Тешњара, већ времешни Боћа, са радњом величине киоска, преко пута некадашње Кљештавице, летом би радије седео у столици биоскопског троседа испред радње, док би присутни ученик или каснији мајстор био на услузи некој од муштерија, традиционално приврженој старом мајстору.

Преко пута у Пиргићевој кући, Милош Уштаћ са својом радњом имао је посебну харизму. Између огледала, фотографије са његових певачких наступа, ,,Веселим ваљевцима,, музичарима и знаменитим Цунетом, уз акварел Тешњара и кратко Драгишин ,,Златни појас,, у излогу као изрази мајсторове привржености уметности и спорту, привлачио је уистину доста широк спектар муштерија различитих занимања.

Судећи по томе шта се све овде могло чути и од кога , чекање на свој ред за присутне била је права привилегија.

Пеца је имао радњу наслоњену на Шибалићеву бакалницу пут дрвеног моста код Јадра. Акваријум шарених и безбрижних рибица у излогу, са ловачким трофејима и фотографијама из тог миљеа у унутрашњости, амбијентално су јасно упућивали на профил примарних муштерија. Отварањем Берберско-фризерске задруге ,,Рад,, преко пута Гранда, почетком шездесетих, конфор и брзина услуге метеорски су узнапредовали, са присутно провереним мајсторима на располагању:

Драган Продановић ,,Јарац,, чувени голгетер поратне Будућности, добрица и насмејани лик током пуног радног времена, па питоми брачни пар Ћустић, Љуба и Ћуле, па Рота, Мица. Грозда и ко све још, обележили су златну епоху, засигурно првог правог салона највишег стандарда. На крају, у Злокућанима колевци овдашњег предузетништва, полетних и надарених мајстора као и муштерија најширег реонског спектра, преко пута Београд кафане, мајстори заната на гласу, Раца Шмица и Тома Брица,

И да круг и шетњу затворимо на Десанкином тргу где нас и даље чека Слађанин осмех ,,златне руке,, и огледало које нас воли. Слађана која траје, као мост и спона, сведока времена прошлог: са мајсторима, берберницама и салонима, којих одавно нема и генерације млађих, предвођених њеним Дејаном, настављача традиције ,,златних руку,, као залога за будућност дела лепоте ове вароши.

иѕвор:https://www.facebook.com/groups/976550915744808/permalink/2643894769010406/

Хвала Томасу на уступљеним текстовима!