Znate li ko su Branko,Sladjana,Kezun Mikica Lulaš,Ljuba Jaje,Krundža moler itd…? Svi su oni imali ZLATNE RUKE!

Branko je imao ruku, kada ga krene, znao je da ubaci i preko 40, bez trojki naravno.

Mikica Lulaš, Ljuba Jaje i Krundža moler kontrolisali su svaki vir i čkalju na Kolubari,

od Ciganske brane pod Pećinom do slovačkog kamenoloma.

Filigranski bi pod vodom osetili, dodirnuli, ščepali i na obalu izbacili i

najkočopernijeg skobalja, mrenu ili već neku veću kolubarsku neman.

Pavle i mladi majstori u Kezunovoj automehaničarskoj radionici, provlačili bi rukom kroz lavirinte svakoraznih motora do odredišta gde bi se samo prstima moglo dobaciti i pritom nešto odvrnuti, zavrnuti, dotegnuti ili zategnuti.

Peja Kengur je iz skoka, čak i sa devet metara, mogao da opali, i pored nepomičnog golmana, ubije pauka na rukometnoj mreži.

Vešte ruke, sa raznih strana i događanja, kao uvod u priču o legendama berbersko frizerskog zanata i njihovim radnjama za decu i gospodu.

Slađana je zanat učila kod Međeda u Danilovićevoj. Brzo je uspostavila sinhron i zahtevani ritam, između češlja koji statira u jednoj, i makaza, koje ,,štrikaju,, bez prestanka u drugoj ruci, pre nego što je struja ovladala ovim zahtevnim zanatom.

Kao učenica, nastavila je kod Sime Šukića u Karađorđevoj, gde je brzo preuzela mušterije privilegovane boravkom u centru grada.

Događa se to u vreme kada takmičarski izlazi na jugoslovensku scenu, i kako kaže, u Zenci je bila sedma a nešto kasnije u Sisku prva.

Čekali su je u Narodnom pozorištu, takođe i u dijaspori ali je Valjevo i okolnosti pri tom dobilo prednost. Već decenijama u centru na Desankinom trgu, na sebi svojstven način, baštini dugu tradiciju u oblikovanju frizura po meri, od tarzanki, fenkare i anfas varijanti, raznoraznih hipi priča, preko modernog i atraktivnog do današnjih Yul Brynner verzija.

Slađana, kao povod za šetnju ovdašnjim frizerskim ,,krugom dvojke,, u podsećanju na nekadašnje ,,zlatne ruke,, koje su godinama ulepšavajući ovdašnju mušku populaciju činili gotovo polovinu varoši lepšom.

Staća, na ulasku u Tešnjar, stasom i facom, dobrodošao bi i svakoj ulozi berberina u najzahtevnijim italijanskim filmovima iz pedesetih.

U srcu Tešnjara, već vremešni Boća, sa radnjom veličine kioska, preko puta nekadašnje Klještavice, letom bi radije sedeo u stolici bioskopskog troseda ispred radnje, dok bi prisutni učenik ili kasniji majstor bio na usluzi nekoj od mušterija, tradicionalno privrženoj starom majstoru.

Preko puta u Pirgićevoj kući, Miloš Uštać sa svojom radnjom imao je posebnu harizmu. Između ogledala, fotografije sa njegovih pevačkih nastupa, ,,Veselim valjevcima,, muzičarima i znamenitim Cunetom, uz akvarel Tešnjara i kratko Dragišin ,,Zlatni pojas,, u izlogu kao izrazi majstorove privrženosti umetnosti i sportu, privlačio je uistinu dosta širok spektar mušterija različitih zanimanja.

Sudeći po tome šta se sve ovde moglo čuti i od koga , čekanje na svoj red za prisutne bila je prava privilegija.

Peca je imao radnju naslonjenu na Šibalićevu bakalnicu put drvenog mosta kod Jadra. Akvarijum šarenih i bezbrižnih ribica u izlogu, sa lovačkim trofejima i fotografijama iz tog miljea u unutrašnjosti, ambijentalno su jasno upućivali na profil primarnih mušterija. Otvaranjem Berbersko-frizerske zadruge ,,Rad,, preko puta Granda, početkom šezdesetih, konfor i brzina usluge meteorski su uznapredovali, sa prisutno proverenim majstorima na raspolaganju:

Dragan Prodanović ,,Jarac,, čuveni golgeter poratne Budućnosti, dobrica i nasmejani lik tokom punog radnog vremena, pa pitomi bračni par Ćustić, Ljuba i Ćule, pa Rota, Mica. Grozda i ko sve još, obeležili su zlatnu epohu, zasigurno prvog pravog salona najvišeg standarda. Na kraju, u Zlokućanima kolevci ovdašnjeg preduzetništva, poletnih i nadarenih majstora kao i mušterija najšireg reonskog spektra, preko puta Beograd kafane, majstori zanata na glasu, Raca Šmica i Toma Brica,

I da krug i šetnju zatvorimo na Desankinom trgu gde nas i dalje čeka Slađanin osmeh ,,zlatne ruke,, i ogledalo koje nas voli. Slađana koja traje, kao most i spona, svedoka vremena prošlog: sa majstorima, berbernicama i salonima, kojih odavno nema i generacije mlađih, predvođenih njenim Dejanom, nastavljača tradicije ,,zlatnih ruku,, kao zaloga za budućnost dela lepote ove varoši.

iѕvor:https://www.facebook.com/groups/976550915744808/permalink/2643894769010406/

Hvala Tomasu na ustupljenim tekstovima!