Информације

1867. godine uz podršku Ministarstva unutrašnjih dela Kneževine Srbije i okružnog Načelstva počela sa radom Valjevska bolnica

Daleke 1867. godine tadašnji okružni fizikus (lekar) i viđeni građani odlučili su da posle više pokušaja oforme bolnicu. Uz podršku Ministarstva unutrašnjih dela Kneževine Srbije i okružnog Načelstva, u januaru te godine zakupili su kuću nekadašnjeg sreskog načelnika Alekse Andonovića u kojoj je krajem oktobra prva bolnica počela rad.

Prvi upravnik bolnice bio je okružni fizikus Franc Biheli, koji je u Valjevo došao posle dr Franca Tesara. Školovanih lekara u Valjevu bilo je kao i u ostalim gradovima u Srbiji i pre osnivanja bolnice.

Prvi za koga se zna da je bio u Valjevu je dr Jovan Stejić 1830. godine. Krajem januara 1842. godine u Valjevo je za okružnog fizikusa došao magistar hirurgije Franc Budaj, rodom iz Pešte.

Na njegovo mesto došao je dr Jovan Mašin, otac inženjera Mašina, prvog muža kasnije kraljice Drage Obrenović.

Bio je bečki student, diplomu magistra hirurgije stekao u Pešti, a magisterijum ginekologije i akušerstva u Pragu. Od 1980. do 1984. godine okružni fizikus bio je dr Lazar Dimitrijević koji je u to vreme objavio knjigu „Kako živi naš narod“. Iznoseći prilike u kojima je đivelo seosko stanovništvo, Dimitrijević je skrenuo pažnju na potrebu unapređenja zdravstvene kulture u selima.

Od tada do danas generacije lekara i bolničarki utkali su svoje znanje i humanost u dobrobit ne samo naroda kolubarskog kraja, već čitave Srbije. Valjevska bolnica 1914-15. godine postala je simbol medicinske požrtvovanosti i humanosti – u okruženju velikih bitaka čitav grad postao je bolnica i tako se zauvek upisao u istoriju srpskog naroda.

Među dobrovoljnim bolničarkama bila je Nadežda Petrović, najznačajnija srpska slikarka s kraja 19. i početka 20. veka. Poslednja slika koju je naslikala bila je upravo “Valjevska bolnica” nastala u strahotama rata. Negujući bolesnike Nadežda Petrović je umrla od tifusa 3. aprila 1915. godine.

Zdravstvena ustanova i njeni zaposleni rasli su s narodom, pa je tako povratak školovanih lekara iz sveta značio naučni i kulturni napredak samog grada. Lekari su bili nosioci prosvetiteljskih ideja i modernizma, oni su u Valjevu pisali i prevodili knjige, osnovali teniski klub, muzičku školu, osnivali društva prijateljstva sa drugim državama i organizovali kulturne događaje.

Pored pomenutih lekara ovde su radili i stvarali Jovan Mijušković, koji je uradio prvu intervenciju na otvorenom srcu, zatim Selimir Đorđević, Vladimir Đurović i mnogi drugi lekari koji su obeležili medicinsku nauku Srbije i Jugoslavije.

Nadahnjujući se njihovim nasleđem, valjevsko zdravstvo danas otvoreno je prema dostignućima savremene medicine i ubrzanom razvoju koji se ogleda u nabavci savremene opreme, usvajanju novih dijagnostičnih, terapeutskih i hirurških metoda, kontinuiranoj medicinskoj edukaciji, kao i uvođenju organizacionih novina i savremenog upravljanja.

Uspon
Back to top button