– 9. МАРТ 2017. ГОДИНЕ – СВЕТСКИ ДАН БУБРЕГА „БУБРЕЗИ И ГОЈАЗНОСТ – ЗДРАВИ СТИЛОВИ ЖИВОТА ЗА ЗДРАВЕ БУБРЕГЕ
| Svetski dan bubrega obeležava se na inicijativu Međunarodnog društva za nefrologiju (The International Society of Nephrology) i Internacionalnog udruženja Fondacija za bubreg (International Federation of Kidney Foundations) u više od 100 zemalja širom sveta. Od 2006. godine obeležava se svakog drugog četvrtka u martu mesecu. Cilj je podizanje svesti o važnosti bubrega, organa koji ima ključnu ulogu u održavanju života i upoznavanje javnosti da su bolesti bubrega česte, opasne i izlečive. Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana bubrega „Bubrezi i gojaznost – zdravi stilovi života za zdrave bubrege“ ima za cilj da istakne činjenicu da povećanja znanja i svesnosti o faktorima rizika za nastanak bolesti bubrega kao i promocija zdravih stilova života koja uključuje pre svega pravilnu ishranu i fizičku aktivnost, mogu u značajnoj meri da pomognu u sprečavanju nastanka ovih bolesti. Procenjuje se da će do 2025. godine 18% muškaraca i preko 21% žena širom sveta biti gojazni, a 6% svih muškaraca i 9% svih žena širom ekstremno gojazni. U nekim zemljama gojaznost je već prisutna kod više od jedne trećine odraslog stanovništva i značajno doprinosi obolevanju i umiranju, kao i visokim troškovima lečenja na godišnjem nivou. |  |
| Gojaznost je potencijalni faktor rizika za razvoj bolesti bubrega. Naime, gojaznost povećava rizik za razvoj glavnih faktora rizika hronične bubrežne insuficijencije, kao što su šećerna bolest tipa 2 i povišen krvni pritisak. Takođe, gojaznost sama po sebi dovodi do razvoja hronične bubrežne insuficijencije, kao i terminalne bubrežne insuficijencije iz razloga što kod gojaznih osoba bubrezi rade više i filtriraju veću količinu krvi nego što je normalno kako bi odgovorili na povećane metaboličke zahteve. Podaci iz literature govore da gojazne osobe imaju dva do sedam puta veću šansu za razvoj terminalne bubrežne insuficijencije u odnosu na osobe normalne telesne mase, kao i da se napadi akutnog oštećenja bubrega češće javljaju kod gojaznih osoba. Smanjenje telesne mase može u značajnoj meri usporiti progresiju hronične bubrežne insuficijencije. Glavna funkcija bubrega je izlučivanje toksičnih produkata metabolizma i viška tečnosti iz organizma. Bolesti bubrega čine veliku grupu oboljenja različitog uzroka, toka, kliničke slike i prognoze. Ova oboljenja najčešće su izazvana infekcijama, metaboličkim poremećajima, toksinima i drugim uzrocima, a manifestuju se kao upale bubrega (glomerulonefritis, pijelonefritis, nefrotski sindrom) i akutna, odnosno hronična smanjena funkcija bubrega (bubrežna insuficijencija). Hronična bubrežna insuficijencija nekoliko puta povećava rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, povišenog pritiska, završnog stadijuma bubrežne bolesti (uremije) i prerane smrti (pre 65. godine života). Hronična bolest bubrega je ozbiljno oboljenje koje zbog značajnih troškova lečenja, lošijeg kvaliteta života, skraćenog radnog i životnog veka obolelih predstavlja značajan javnozdravstveni problem. Hronične bolesti bubrega čine skoro trećinu bolnički lečenih osoba i čak 84% smrtnih ishoda od svih bolesti bubrega. U proseku oko 1 od 10 osoba ima neki stepen hronične bubrežne insuficijencije. Ova bolest se može razviti u bilo kom uzrastu, ali je rizik veći sa povećanjem godina starosti. Naime, posle 40 godina jačina glomerulacijske filtracije počinje da opada za oko 1% godišnje. Takođe kod starijih osoba mnogo su češći i drugi faktori rizika koji mogu da oštete bubrege, uključujući šećernu bolest, visok krvni pritisak i bolesti srca. Bez obzira na godine starosti, jednostavne preventivne mere mogu da uspore napredovanje bolesti bubrega, spreče komplikacije i poboljšaju kvalitet života. U stadijumu terminalne bubrežne insuficijencije (otkazivanja funkcije bubrega) sprovodi se dijaliza ili se transplantira bubreg. Transplantacija bubrega zasniva se na presađivanju organa, koji se mogu dobiti od živih ili umrlih osoba. Koji način transplantacije će biti odabran zavisi od brzine pronalaženja odgovarajućeg organa. Kod približno 10–15% bolesnika davaoci organa mogu biti krvni srodnici (članovi porodice) ili biološki nesrodni donatori (bračni partneri, prijatelji). Za ostale bolesnike traže se podudarni davaoci kod osoba sa dijagnostikovanom moždanom smrću (kadaverični davaoci). Iz tog razloga potrebno je povećati broj kadaveričnih transplantacija. Neophodno je više informisati građane o značaju donacije organa. Doniranje organa znak je humanosti, solidarnosti i plemenitosti kojim jedna osoba iskazuje svoju želju i nameru da nakon smrti donira bilo koji deo tela radi presađivanja/transplantacije, kako bi se pomoglo teškim bolesnicima. U Srbiji se transplantacije bubrega obavljaju u pet zdravstvenih ustanova. Tokom 2014. godine, prema fakturisanoj realizaciji zdravstvenih usluga, urađeno je 68 transplantacija bubrega. Bolesti bubrega moguće je na vreme dijagnostikovati. Pregledom uzorka mokraće, krvi i krvnog pritiska mogu se otkriti rani znaci bubrežne bolesti. Osam zlatnih pravila za smanjenje rizika za razvoj bolesti bubrega:
Proverite svoj rizik za bolesti bubrega
Ako imate jedan ili više potvrdnih odgovora, javite se izabranom lekaru. |
