Spisateljica je imala cudesni dar. Mogla je da ispija kafe sa pocivsim umetnicama…Jedna od njih bila je njena bliska prijateljica Nana Vanko. O njoj je uvek govorila u superlativu. I naravno, srele su se jedne tople septembarske noci u gotovo filmski pustom Beogradu. Mesto dogovora bilo je ispred Pravnog, i odlucise da se prosetaju sirokim Bulevarom. Nana je odmah rekla da nema mnogo vremena, i da pokojnice moraju brzo da se vrate u svoje carske odaje. I dalje je imala onu divnu kosu boje divlje tresnje sa lepim uvojcima koji su padali kao slapovi preko njenih ramena. Uplasena Spisateljica nekako zbunjeno odlucila je da pita sta se sve desavalo od pocetka njene veze
sa cuvenim kik bokserom M. do trenutka njene smrti. I Nana poce svoju pricu…
Bokser je imao iznajmljen stan u jednoj od ulica nedaleko od Novog groblja. Vrlo soft uredjen, sa divnim modernim namestajem, i prosto jednim minimalizmom u prostoru. Te 2005. trajao je uveliko sudski proces u koji je bio uvucen. Nana je morala da placa advokate, i da izmiri njegove kockarske dugove.Nije morala, zapravo je htela, misleci da ce zajedno otici u Svedsku. Jedan od blesavih fragmenata iz njenog ovozemaljskog zivota, bio je trenutak pada ispred te zgrade u kojoj je Bokser imao stan.
Nana se isklizala, kako je bio led, i udarila glavom o trotoar. Krv je potekla iz nosa, i Bokser je na njeno zaprepacenje poceo da lize krv, koja je tekla od korena nosa ka bradi. Uzivala je dok prica ovo, iako je za sav normalan svet ovo isuvise morbidno i granici zdravog razuma.
Kaze da i pored svega, nije ga nesto preterano volela. Vise se ponasala kao neko ko ima samo duboko postovanje prema njemu. Po okoncanju procesa, Bokser je naravno zavrsio u KPZ, u Pozarevcu. Bio je osudjen na tri godine, i po izlasku iz zatvora, otisao je u Malme. Oni uveliko nisu bili zajedno. I samo par meseci, iz osvete, ubili su ga na ulici , u tom istom gradu, gde je mislio da ce naci preko potrebni mir. Kad su joj javili, da je ubijen, i da bi mozda bilo umesno da ucestvuje u nekoj zajednickoj citulji sa njegovim prijateljima, Nana Vanko je odbila.
Rekla je da ne oseca cak ni preko potrebnu tugu za pocivsim. Nije cak mislila da kao posten srpski svet treba o pocivsima da prica sve najbolje, naprotiv odlucila je pricace najgore. Iz Beograda se na kratko vratila u rodni grad, ofarbala u crno, i ponovo mahala svojom bujnom kosom, i prelepim uvojcima, a onda je jedne noci ponovo srela Carobnjaka, i odlucila da pocne da voli.
Za nju, ta ljubav bila je kratkog veka, jer ce nesrecno nastradati u saobracaju, na pesackom prelazu, glavne ulice, i na mestu izgubiti svoj zivot, ravan holivudski osmisljenom scenariju. Pre smrti, odala mi je tajnu, da je neka palanacka glumica, iz drugog grada, ludacki proganjala zbog Carobnjaka. Ali ni Nana Vanko nije bila naivna, kako rece, oduzila joj se preko svake mere, i kad je to izgovorila, zakikotala se samo onako kako ona moze….Tako je to radila Nana Vanko, sve preko mere, jer je zivela sa devizom da sve sto valja terati, valja i preterati.
Okrenula se po zavrsteku razgovora i dobacila Spisateljici da u carskim odajama u koje se vraca, dozvoljavaju samo prirodnu boju kose. Ocajna Spisateljica sela je na plocnik Bulvara i zarondala najjace sto moze….Nije joj bilo jasno zasto se Andjeli tako surovo poigravaju u Raju sa zenama kojima se ne svidja prirodna boja kose, i cemu ta surova zabrana farbanja kose..
