Kada se desi godina loša po poljoprivredu kao što je ova iza nas uvek je misao ista-Daće Bog da dogodine rodi!
Ima u našoj opštini jedno selo u kojem šljiva rađa čak i onda kada je nigde nema ni za leka. Selo u kojem šljive ima u svakoj bašti i u svakom dvorištu. To selo je Gornje Crniljevo. Bez domaćina iz ovog sela organizacija prošlogodišnjeg 18. Sajma šljiva ne bi bila moguća.
Poslednje dve godine povećao se broj mladih ljudi koji učestvuju na Sajmu. Jedan od njih je i Miladin Erić. Miladin živi na selu i od sela živi sa svojom porodicom. Pod šljivom ima oko 2 ha. Ima svoju sušaru, u proseku dobije oko 4 t osušenog voća. U radu mu pored porodice pomažu i komšije kao i on njima. Uz voćarstvo, uzgaja ovce i bavi se izradom oluka.
Pored suve šljive proizvode dzem, pekmez, slatko od šljiva, šljivani kolač-šljivko i sve te proizvode prodaju na Sajmu šljiva.
Po rečima Miladina život na selu nije lak ali je lep. Fali im bolje snabdevanje električnom energijom kao i da se nastavi asfaltiranje lokalnih puteva.
Goran i Milena Radovanović iz Gornjeg Crniljeva učestvuju na Sajmu šljiva od samog osnivanja. Pod šljivom imaju oko 7 ha. Pored šljive proizvode i rakiju od viljamovke pod kojom imaju oko 50 a. Kako kažu iako su mnogo uložili u voće, prinos je bio mnogo manji nego ranijih godina.
Čak i kada ne rodi šljive ima i za sušenje, ali i za rakiju, i slatke proizvode od šljiva. Pored voćarstva bave se i uzgojem ovaca.
Osečina je srećna i zahvalna svim dobrim, poštenim i vrednim ljudima koji neguju i čuvaju tradiciju. Možda ne može da utuče na cenu ovih proizvoda, ali odužiti im se može kroz dobre puteve, subvencionisanje opreme za poljoprivredu kao i kroz pomoć u plasiranju proizvoda.
info:podgorac.info
foto:idjphoto.rs
