Велика улагања у енергетски сектор до почетка EКСПО 2027

Ђедовић Хандановић је, гостујући на ТВ Пинк, истакла да је енергетика базична инфраструктура и да не можемо да индустријализујемо привреду, нити да отварамо нове научне центре, без довољно произведене електричне енергије и сигурног снабдевања енергентима.

Министарка је указала на то да ће се већ ове године завршити важни пројекти у електроенергетском сектору, као што је блок Б3 у термоелектрани Костолац и постројење за одсумпоравање димних гасова у ТЕНТ А.

Према њеним речима, у наредним месецима повезаћемо на систем блок Б3, који ће бити прво производно постројење које „Електропривреда Србије” отвара после готово четири деценије, капацитета 350 МW.

Она је навела да ће ова нова електрана користити најсавременију опрему за смањење емисија штетних гасова, односно ниво емисија ће бити у складу са националном и европском регулативом.

Такође, како је додала, завршавамо изградњу постројења за одсумпоравање димних гасова у ТЕНТ А, које ћемо ускоро пустити у пробни рад. То је један од најважнијих еколошких пројеката у нашој земљи, који ће обезбедити чистији ваздух за грађане Обреновца, Београда и околине, уз смањење емисије сумпор- диоксида за око десет пута.

Ђедовић Хандановић је истакла ће се градити нове реверзибилне електране – Бистрица и Ђердап 3, које ће обезбедити стабилно снабдевање електричном енергијом, али ће помоћи балансирању електроенергетског система.

Захваљујући резерзибилним хидроелектранама, интегрисаћемо више капацитета из сунца и ветра у наш електроенергетски систем, рекла је министарка и додала да смо богати речним потенцијалом и да је најјефтинија производња електричне енергије управо из хидроелектрана.

Она је напоменула да је РХЕ Бистрица од великог значаја за балансирање националног електроенергетског система, који ће омогућити петодневно складиштење електричне енергије.

То значи да ћемо моћи да акумулирамо вишкове енергије, које ћемо моћи да убацимо у систем када нам буде потребна. Интензивно радимо на припреми пројекта и очекујем да ћемо следеће године почети да градимо РХЕ Бистрица, рекла је Ђедовић Хандановић.

Она је истакла да „Електропривреда Србије” гради прво постројење из обновљивих извора енергије, ветропарк у Костолцу, који ће бити на мрежи почетком следеће године.

Већ су почели радови на темељима за стубове ветрогенератора, објаснила је министарка и изразила очекивање да ће се у току ове године завршити већина радова.

Почетком 2025. године имаћемо на мрежи прве производне капацитете ЕПС-а из обновљивих извора енергије, што је веома важно због енергетске транзиције и преласка на чистије изворе енергије, рекла је она и подсетила на то да ће се градити пет самобалансирајућих соларних електрана капацитета 1 GW.

Према њеним речима, почели су преговори са „Hyundai Engineering” из Републике Кореје за изградњу овог постројења на пет локација на истоку и југу наше земље.

Ово постројење имаће батеријска складишта која ће акумулирати енергију када не буде било довољно енергије сунца, одакле ћемо пуштати електричну енергију у мрежу, не угрожавајући сигурност снабдевања, објаснила је она.

Ђедовић Хандановић је истакла да ће се пре почетка специјализоване изложбе EКСПО 2027 завршити гасна интерконекција са Северном Македонијом и нафтовод Србија–Мађарска.

Пуштањем у пробни рад гасне интерконекције са Бугарском у децембру прошле године, показали смо да можемо да завршимо један енергетски пројекат у року, чиме смо први пут диверзификовали снабдевање гасом и обезбедили нове правце снабдевања из Каспијског мора и Грчке, подсетила је министарка.

Ђедовић Хандановић je додала да је у току рад на техничкој документацији за изградњу нафтовода Србија–Мађарска, који ће унапредити сигурност снабдевања сировом нафтом.

Предвидели смо 150 милиона евра улагања у изградњу 128 километра нафтовода од Новог Сада до места Алђе у Мађарској како бисмо се повезали на нафтовод „Дружба”, преко кога се велики део Европе снадбева нафтом. То ће значити додатну сигурност снабдевања, објаснила је Ђедовић Хандановић.

Министарка је указала на то да је Србија богата минералним ресурсима, али да је до нас на који начин ћемо их користити.

Изузетно смо богати рудама, као што су бакар, цинк, калцит, олово, злато, али и ретким минералним сировинама, као што су борат и литијум, где морамо да се одредимо какав ће бити наш однос према њима, рекла је министарка.

Енергетска транзиција подразумева паметне уређаје, причамо о новим технологијама за мобилне телефоне, ветрогенераторе, ћелије за соларне панеле и електрична возила, рекла је она и напоменула да ЕУ има план да до 2035. електрификује саобраћај, што се не може спровести без критичних минералних сировина.

Само је на нама како ћемо их употребити и најважније је да развијамо рударство у складу са свим стандардима животне средине, подвукла је Ђедовић Хандановић, нагласивши да је за Србију важно развијање целих ланаца вредности у рударству, што подстиче раст животног стандарда.

За нас је битно, што смо већ показали са развојем Бора и околине, да стварамо цео ланац вредности, од експлоатације руде до нове топионице, која је пуштена у рад са свим стандардима заштите животне средине. Видели смо колико се загађање ваздуха у Бору смањило услед примене нових технологија и свих побољшања у процесу рада, рекла је она.

Министарка је навела да је Србија успела да постане међу водећим произвођачима бакра у Европи, што се позитивно одражава на буџете локалних самоуправа који су се повећали шест до седам пута.

То много значи не само за људе који су запослени у рударском сектору већ и локалном становништву због повећања стандарда, улагања у путеве, болнице и локалну инфраструктуру, поручила је Ђедовић Хандановић.