Преминуо Слободан Сантрач

Након што су нас у кратком временском размаку напустили ас ваљевске кошарке, Слободан Ћеранић – Ћера (1948 – 2016), и ваљевска „златна кацига“, Миодраг Филе Стојанац (1953 – 2016), још једна вест потресла је спортску јавност Ваљева и Србије. Слободан Сантрач – Сани, легендарни фудбалер, преминуо је у Београду 13. фебруара, у 70. години живота.

Сантрач је рођен 1. јула 1948. године у Коцељеви, а фудбалом је почео да се бави у Такову из Горњег Милановца. Као пионир долази у ваљевски Металац (Будућност), а за први тим дебитује 1962. године код Драгољуба Милошевића Бебице. До одласка у ОФК Београд 1965. године већ је био миљеник Ваљеваца, који га нису заборавили ни пуно времена касније. Тако је Сантрачев погодак за ОФК Београд против Челика у Зеници, након објаве спикера, испраћен овацијама на стадиону у Ваљеву, где је Будућност играла против Хајдука из Куле. Управо тај гол му је донео једно од највећих признања у каријери, „бронзану копачку“ Европе.  Поред ОФК Београда, играо је још и за швајцарски Грасхоперс, Партизан и земунску Галенику.

Иако је био ситне грађе, Сантрач је лако излазио на крај са противницима, постизао је голове са обе ноге и главом, а увек је био у право време на правом месту. Такве способности су га и довеле на прво место листе најбољих стрелаца у историји југословенског фудбала са 218 лигашких голова. Готово невероватно звучи податак да је најбољи стрелац у историји југословенског фудбала, за репрезентацију СФРЈ одиграо осам утакмица и постигао један гол.

Сантрач је од узраста пионира до краја каријере укупно одиграо 1.359 мечева и постигао 1.301 гол.

Био је селектор репрезентације Југославије на СП 1998. године, а водио је и репрезентације Саудијске Арабије и Македоније. Као клупски тренер радио је са доста успеха у Кини.