Благовести у Ћелијама

Од  2010. године, када је Отац  Јустин Поповић уписан у календар светих Српске православне цркве, у манастиру Ћелије, на Благовести, из године у годину долази све више народа.

Верници долазе из Црне Горе, Републике Српске, из Београда, Обреновца, Суботице, Руме, и из многих других места.

Ава Јустин је рођен на Благовести 1894. године у Врању, а преминуо је 1979. у Ћелијама, такође на Благовести. Отац Јустин био је монах, професор универзитета, духовник у Ћелијама од 1948. године до упокојења. Ту је написао капитална дела православне теологије. У Ћелијама је Отац Јустин написао и своје капитално дело Житија светих у 12 томова. Он се скрасио у Ћелијама пошто је после Другог светског рата протеран са Београдског универзитета. Пре него што је дошао у Ћелије, Оцу Јустину је, због претњи тадашњих власти, морало бити ускраћено гостопримство у неколико манастира.

Свету архијерејску службу у Ћелијама су данас служили наш владика Милутин и пензионисани владика Захумско-херцеговачки Атанасије. Саслуживали су  бројни свештеници и монаси.

Верници су дуго и стрпљиво чекали да целивају мошти оца Јустина које су похрањене у кивоту у манастирској цркви. Пет свештеника причешћивало је вернике. Многи  верници су се исповедили пре причешћа.

Надахнуту беседу је одржао владике Атанасије. „Запамтите, децо, да Бог хоће синове, а не слуге. Бог је послао архангела Гаврила да каже Дјеви Марији да ће родити Сина Божјег. И Бог је чекао одговор од девојке,  Дјеве Марије. Ништа  Бог неће на  силу. Није ни Адама хтео на силу да држи у Рају.  Да се Дјева Марија уплашила, не би се Бог родио у телу човечијем а при томе остао Бог, не би било хришћанства, не би било ни вечне правде, вечне истине, вечне љубави Христове. Али  Дјева Марија је одговорила: „Ево ме слушкиње Господње“ и догодило се све што је после описано у Новом завету“.

„Нас је Европа три  месеца бомбардовала. Сада кажу да жале због наших жртава. То је лицемерно. Европа, а и неки наши  говоре како желе да промене свест народа. Свест овог народа су Благовести у Ћелијама и овај сабор данас, свест нашег народа је владика Николај у Лелићу, отац Јустин у Ћелијама. То је наша свест, идентитет нашег народа,“ казао је у беседи владика Атанасије.

Пред  крај Свете литургије у манастир је дошао и престолонаследник Александар II  Карађорђевић са супругом, принцезом Катарином. Престолонаследнику је ово била прва посета Ћелијама.    „Дубоко сам импресиониран оним што видим у Ћелијама. За оца Јустина знам да је био велики духовник и велики теолог у целом православљу“, рекао је у разговору са верницима престолонаследник Александар.

Игуманија манастира, мати Гликерија, је са сестрама и ове године, као и свих претходних, беспрекорно организовала прославу Благовести у Ћелијама.