Промоција књиге „Срби на Корзици” аутора Зорана Радовановића одржана је синоћ у Галерији Народног музеја Ваљево. Уз тактове песама “Куд плови лађа француска”, “Тамо далеко” и друге, ваљевској публици представљена је књига која је објављена у оквиру едиције “Србија 1914-1918” у издању РТС-a и издавачке куће “Прометеј”. У години у којој се обележава 100 година од Великог рата ова едиција је и носилац епитета за “књижевно откриће 2016. године ”.
Аутор се у овој публикацији бави досада непознатим документованим чињеницама о боравку српског становништва на француском острву Корзици током Првог светског рата. По занимању учитељ из мачванског села Дреновце, Зоран Радовановић каже да је инспирацију за истраживање ове тематике и писање књиге добио од месног свештеника Јакова Чупића, који је боравио три године на Корзици у месту Бастија и руководећи се максимом „догодило се само оно што је записано” израдио списак рођених, венчаних и умрлих лица Срба-избеглица од 1916. до 1918. године.
“У мојој књизи се сумирају утисци о боравку 5000 Срба на француском острву Корзика током Првог светског рата. Тематика књиге је веома занимљива и ја сам се бавио истраживањем онога што веома мали број Срба уопште зна. Имао сам част да будем гост на Корзици пре годину и по дана и веома ми је било изненађујуће колико Французи, а посебно нама по темпераменту слични Корзиканци, цене и поштују своје славне претке и колико познају историју нашег народа, па чини ми се можда и више него ми. Циљ ми је био да ову причу која спада више у академску историју, приближим народу и да на тај начин она постане евоционарна а самим тим и значајнија. Зато ова књига има вредност и даје одређени допринос нашој историји ”, каже Радовановић.
Поред записа из ратних дневника српских војника са Корзике- потресних прича о животу негде „тамо далеко од родног краја”, аутор је додао да је у уводном делу направљен један општи историјски осврт на улогу и значај Србије у Првом светском рату као својевстан путоказ за младе читаоце на догађаје који су претходили албанској голготи и доласку на острва Крф односно Корзику.
„Највише сам се бавио српским просвштенијем на том француском острву и судбинама људи. Наиме, тамо је преко 200 српске деце остало да учи школе и упија знање. И они после нису остајали тамо на Корзици, него су се враћали у своју државу! И постајали су веома одговорни. Нарочито фасцинира рад једне ученице, Персиде, која каже Како замишљам свој повратак у отаџбину. Једноставно они су припадали једној сасвим другој Србији“, истакао је писац.
