Dobrodošli na Va1.info   Click to listen highlighted text! Dobrodošli na Va1.info
VestiKolumne

Agronomija – Ukleto zanimanje!?

Blagoje Ranković je završio Poljoprivredni fakultet, odsek voćarstva, godine 1995. Samo je nepunih godinu dana radio u struci. Kaže da po imenu i prezimenu poznaje makar dvadeset svojih kolega koji su u istom položaju kao i on. Sve su to pristojni ljudi, bili bi posvećeni profesiji da su dobili priliku. Blagoje zna da se nije uvek zapošljavalo po redu i poštenju. On tako nije mogao.

Logično je da je rezigniran i ljut. Prihvata se raznih poslova. I njegove kolege rade fizičke poslove, tezgare na buvljaku, rade kao anketari. Blagoje se trudi da sačuva dostojanstvo šta god da radi. Kaže da to duguje i precima od kojih se njih šestorica nisu vratila posle prelaska Albanije. Jedan pradeda se vratio s Karađorđevom zvezdom.

Kada je nastao sumrak za agronome? Sve do početka devedesetih godina oni su lako dobijali zaposlenje. U našem kraju su se zapošljavali u Srbijanci, Poljoplodu, u mnogobrojnim zadrugama, na tri velike farme, kao profesori u Valjevu i Koceljevi, u stručnim službama… Na posao se čekalo najviše godinu dana.

Onda je usledilo ono što je dobro poznato. Zemlja Poljoploda je vraćena starim vlasnicima, mada Blagoje Ranković smatra da bi bilo bolje da su seljacima podeljene akcije zadruga. Oni bi onda neposredno bili zainteresovani za njihov opstanak. Propale su i zadruge, Srbijanka je loše privatizovana, tako da je agronomima drastično sužen prostor za zapošljavanje. U Rauhu i Grinvaldu zaposli se poneki tehnolog, u školama se teško oslobađa mesto, stručne službe su pune. Na Zavodu za zapošljavanje, za divno čudo, ima ih samo dvanaest. Blagoje smatra da su se neki nekako snašli, dok su drugi digli ruke od biroa rada.

voćnjak

Šta čeka buduće agronome?

Školovanje agronoma u socijalizmu bilo je zasnovano na sistemu velikih kombinata, poljoprivrednih zadruga, farmi, svega onog što je nestalo. U novoj stvarnosti Poljoprivredni fakultet školuje višak agronoma.

S tim se slaže i prof. u Poljoprivrednoj školi Slobodan Đurđević, koji i sam održava zavidno gazdinstvo. Od dvadeset troje đaka u razredu njih četvoro-petoro upiše Poljoprivredni fakultet. Godišnje oko 160 đaka, na razniom smerovima, završi Poljoprivrednu školu u Valjevu. Ali što je veoma ohrabrujuće po profesoru Đurđeviću i direktoru škole Milanu Gajiću sve veći broj đaka se odlučuje da nakon završene srednje škole ostane da živi na svom imanju i da ga unapređuje. Direktor Gajić kaže da je poljoprivreda skupo zanimanje, da su potrebni objekti, mehanizacija, navodnjavanje, obrtni kapital, da se bez stručnjaka na domaćinstvu neće moći dobijati ni krediti, pogotovo ne iz fondova Evropske unije. Valjevskim poljoprivrednicima bila bi neophodna obnovljena, ili neka druga Srbijanka, ali se takva mogućnost prestala ozbiljno pominjati. Makar za sada.

Blagoje Ranković je 2011/ 2012, oko deset meseci radio kao savetodavac za domaćinstva u Joševi, u okviru ondašnjeg državnog programa privremenog zapošljavanja agronoma. Video je da ima izuzetnih domaćinstava koja obrađuju i po 30 hektara, što svoje što zakupljene zemlje. Nabraja Paniće, Jeremiće, Nestoroviće, Grujičiće, Raletiće. Nije u svim selima tako, ali nesumnjivo je da solidnih, perspektivnih domaćinstava, ipak, ima.

Kada stručni ljudi tako vide, onda punu logiku i opravdanost dobija plan Gradskog odbora SNS u Valjevu, da posle preuzimanja vlasti, značajno poveća gradski budžet za poljoprivredu, koji sada iznosi minimalnih 20 miliona dinara. I, posebno, da se pomogne uzornim domaćinstvima da ukrupne svoj posed i da razviju proizvodnju. Jer: da sve što se u poljoprivredi ovde proizvede nađe tržište. Takva će domaćinstva biti u prilici da zaposle i po nekoliko radnika. Stručne službe moraće adekvatno odgovoriti tom planu. To će biti prilika i za mlade agronome, kaže dr Gvozdenović. Priliku bi mogao dobiti i Blagoje Ranković i neko od njegovih kolega, koji su se kao savetodavci već podrobno upoznali sa stanjem domaćinstava u celoj opštini. Nepobitno je, takođe, da se svaki plan mora zasnivati na, makar, minimalnom broju mladih na selu i na obnovi mehanizacije.

Uspon
Back to top button
Click to listen highlighted text!