Ana Matavulj, jedna od zivih Spisateljica u mojoj priči „MAJKA GA RODILA“

Sedeli su na sofi. Spisateljica je bila isprva nervozna, ali je Bivsi konzul insistirao da se ponasa lezerno i svoja stopala upakovana u teget sokne sa cvetnim printom prebaci na neku stilsku fotelju. Sedeo je pored nje, sa stopalima tik uz njena. Izgledalo je sarmatno, simpaticno, toplo. Pocela je da poredi njihova stopala. Smejali su se se, nisu pricali.

Pricali su. Zurili su u oci jedno drugom. “ Nije od piva“ , ponavljala je u sebi. “ Nije od viljamovke“ , i on je ponavljao u sebi. Ljubili su se, dugo, kao da slute neki pretuzni kraj. Nije ovo Kopola, nece biti nikakvih obracuna, nije ni Skorceze, a nije ni “ Srpski film“ Bogu hvala. Ovo je njihov film.

Bivsi konzul je naslucivao nemire i nedosledosti u njenom ponasanju. Mozda mu je cudna, to joj tad nece reci. Sacekace trenutak dok bude zborio o poeziji, da joj izmedju redova kaze da izaziva zbunjenost u njemu. Ne, ipak joj nece reci. Ispricace joj opet istu pricu o susretu Ducica i Andrica u Rimu, a onda ce reci ono Matijino cuveno za Crnjanskog : “ Majka ga rodila“

.Ona ce se osmehnuti, zamenice proslo vreme za prezent, pa ce sve pretvoriti u futur. Izmesace sva vremena, zavrtce vrtesku, lagace palanacki svet. Govorice da je srecna, a nije.
Ovo je bilo. Vratimo se u prici na ono sto se desilo, iako ja nisam vrstan pripovedac iliti pripovedacica. Nemoguce je ne voleti Spisateljicu, htela je da mantrira to u glavi.

Nemoguce je da ce nesto krenuti po zlu. Bivsi konzul je ipak satkan od emocija, zna da ih pokaze. Izmedju lose glume, birace ipak njegova agresivna stanja i njegov bes. Pokusace da racionalizuje sve, i pored nemirnih creva koja podsecaju na zvuke sa fronta i njegovog lupanja srca kao kad dobosar negde u ravnici daje neko obavestenje… verovace u cuda. Verovace da postoji i plavo Sunce, i ljubicasta kisa, i devojcice sa rukama koje mogu da dohvate oblake. Verovace…Ona je Spisateljica, on Bivsi konzul…Ima pravo da veruje, cak da je i sva scenografija u kojoj su uzivali kao na decijim crtezima…Verovace..zato sto je tako lakse. Manje boli …od reci kao trenutak, kao nikad, kao jasno, kao svrha, kao povod, kao plan, kao strategija…
A

sve je pocelo jednom umetnickom fotografijom flase vina cije se etikete i ne seca. Kupile su je boje na toj fotografiji, kao boje kamena, zidane cesme …dozivljaja cak nekog vetra koji se moze osetiti da struji dok posmatrac gleda sliku. 

I stvarno : “ Majka ga je rodila u vinu! “

Ana Matavulj jedna od zivih Spisateljica