BIVSI KONZUL I DEVIJACIJE U SUTON

Mirisu jorgovani pored seoskog puta. Bagrem se ljulja. Spisateljica se nalaktila na prozor svoje kuce. Gledace zeleni travnjak, sanjace o letu negde daleko. Tamo gde je cekaju prijatelji, okruzena nekim novim knjigama, daleko od briga. I dok je dan tekao gotovo isplanirano…Tisinu prekide zvuk telefona. Bivsi Konzul je pozvao. Poceli su da caskaju kao polustranci…o glupostima. Opet su “ brstili“ o svetskoj knjizevnosti. Smrtno se uvredila kad je rekao da je Remrak “ srednjoskolsko stivo“. On ima podosta godina, pa je njemu bio obavezna skolska lektira. No, njoj nije. Iako je istina i ona citala Remarka u srednjoj skoli. Kako se ponasao nadmeno kao da je popio svu pamet ovog sveta, odlicio je da joj da prostora za zavodjenje. To je znacilo da ona kao rodjena Lovkinja treba da ga zavede. A to je njena prirodna uloga. Nije se bunila. Rekla je da joj treba oko 20 minuta da razmisli o suretu.
Otrcala je po neke farmerke. Nije znala ni sta hoce, ni kuda hoce…ni da li da jede to glupo zabranjeno voce. Ona nikad nije razumela ulogu Eve. Mogla je da razume Adama, ali Evu ne. O jabuci sa drveta razmisljala je citav zivot kao o nekoj loptici koja je igrom slucaja nasla tu. Sve je pakovala u savremeno doba. Eva je kao Amelija Pulen. Trci, pise..dise..kao Spisateljica. Ali ona se nikako nije prepoznavala u Evi. Brzo se obukla, pozvala taksi i odjurila ka njemu. Cekao je u svojim kolima parkiran. “ Ne ici na pola puta“, to je govorila Sandrina Vagner. Ali ona je otisla. Spisateljica nije imala potrebu da impresionira Bivseg Konzula, to joj nije trebalo. Usli su u restoran, i opet prica o svetskoj knjizevnosti, malo i o politici.Gotovo su se posvadjali zbog opela Mire Markovic. Bivsi Konzul se protivio tom cinu, to je smatrao izdajom SPC. A koga je mogla da izda SPC? Njega, njegove bolesne ideale, devijacije svakojake vrste i odsustvo svake ljudskosti u bilo cemu… Cudak. A to je znala oduvek. Spisateljica postuje stradalnike. On to nije bio. Za razliku od njega Mira jeste. Imala je takav sudbinski kod. Bunio se sto je gutao suzavac…kad su upadali u Skupstinu. Eh, sad njegove oci ne mogu da placu dok se opelo sluzi. Presusile su davno i njegove oci, a srce je podsecalo na kamen. Iako je u grudnom kosu lupalo zarad svakakvih uzbudjenja. To srce je bilo mrtvo. Dusa spaljena negde iznad okeana. Broj zena koje je imao mnozio je sa brojem datuma, godina, sati provedih sa njima. Bivsi diplomata nacetih odbrambenih mehanizama, kao telefon kad skrolujete pa izlaze slike. Skriven iza klinki, studentkinja koje povremeno guzvaju postelju njegovu kako se hvalio…Zato sto je seksualni maratonac. On je kao Djenka, i pojesece ga neko slucajno, u nekoj furuni.Jbg srpska posla…Jednu neurozu zamenju drugom. Ako ostave cigarete kao on, skocice na vino, ako ostave vino, skocice na viljamovku, oko ostave viljamovku, skocice na neku zenu…tudju, slobodu, svoju. Bile su to devijacije u suton. Spisateljica je zanemela. Biti deo njegovog zverinjaka ili pobeci…Na kraju oboje znaju da je beg nemoguc. Neko ce postradati, ili se oboje nastradati. Bice javni skandal a mozda i ubistvo. Njegov bes nije jenjavao, a nju to nekad jeste…a nekad nije zabavljalo.
O njegovim devijacijama Spisateljica ce napisati posebno poglavlje.
Until then…mislite o Nama.