Do Beograda brzinom od 120 km/č za jedan sat i petnaest minuta
„Infrastruktura železnice Srbije“ i ruska kompanija „RŽD Internešnl“ potpisale ugovor o obnovi 77 kilometara pružne deonice Resnik – Valjevo vredan 80 miliona dolara
Radovi na prvoj deonici barske pruge Resnik – Valjevo koja će u narednih četrnaest meseci biti etapno rekonstruisana iz ruskog državnog kredita, otpočeće najkasnije do sredine marta. U prvoj fazi predviđena je rekonstrukcija donjeg kolosečnog stroja na potezu Vreoci – Valjevo a završetak se planira do početka letnje turističke sezone, 10. juna 2016. godine. Već u septembru otpočeće rekonstrukcija deonice Resnik – Vreoci a projektovani završetak druge faze radova na železničkom koridoru kroz Zapadnu Srbiju je – april 2017. godine!
Investiciona vrednost ambicioznog poduhvata na ovoj magistralnoj trasi je 80 miliona dolara. Remontom navedene saobraćajnice postići će se neuporedivo veća bezbednost i znatno povećati propusna moć pruge. Ipak, daleko najznačajnija informacija za ljubitelje kloparajućeg zvuka vagonskih točkova po čeličnim šinama svakako je ona koja se tiče brzine i skraćenja vremena putovanja. Umesto sadašnjih 2 sata i 10 minuta, transfer vozom do Beograda (polovinom naredne godine) trajaće 1 sat i 15 minuta.
Činjenica je da ova pruga nije na zavidnom nivou tehničke pouzdanosti pošto na njoj nije bilo ozbiljnijeg remonta od kada je izgrađena pre 40 godina, rekao je prilikom potpisivanja aneksa ugovora (10. decembra prošle godine), v.d. generalnog direktora „Infrastruktura železnice Srbije“ mr Goran Maksić.
Radi očuvanja bezbednosti, brzine su smanjene na 30 do 50 km/sat, što je dovelo do manje propusne moći i kašnjenja vozova – kazao je on ističući pritom nacionalni i međunarodni značaj barske pruge koja povezuje Jadranski basen sa Panevropskim koridorom 10.
U periodu od 2003. do 2008. godine obavljeni su radovi kapitalnog remonta na pojedinim delovima pruge između Resnika i Valjeva. Izvođeni su najpre na deonici Resnik – Bela Reka a zatim i na potezu Slovac – Valjevo. Realizacijom pomenutog ugovora, infrastrukturna revitalizacija barske pruge kroz našu zemlju u dužini od 287 kilometra biće potpuno kompletirana budući da se u narednim godinama planira i etapna intervencija na koloseku sve do državne granice sa Crnom Gorom. Prema rečima generalnog direktora Saobraćajnog instituta CIP Milutina Ignjatovića, remont pruga u svetu vrši se na svakih 25 do 30 godina. CIP koji je svojevremeno i projektovao barsku prugu sada je, takođe, uradio projekat za obnovu prve deonice do Valjeva što podrazumeva da će se brzina vozova uskoro vratiti na nekadašnjih 120 km/sat.
Koliko su srpske železnice u zaostatku sa modernim vremenom možda najbolje ilustruje podatak da je putovanje vozom od Beograda do Bara 2012. godine trajalo čak 11 sati i 16 minuta dok je najkraći transfer zabeležen na istoj relaciji bio još 1987. godine i iznosio je tek 6 sati i 52 minuta! Sa 254 tunela ukupne dužine 115 kilometara i 234 betonskih i čeličnih mostova, barska pruga predstavlja jedan od najvećih graditeljskih poduhvata u ovom delu Evrope. Njena izgradnja završena je pre nešto više od 40 godina (27. novembra 1975. godine), a prvi voz koji je prošao prugom 28. maja 1976. godine bio je Plavi voz kojim je putovao Josip Broz Tito.
