Komforna pozicija Srpske napredne stranke

• SDPS i Pokret socijalista za sada jedini koalicioni partneri valjevskih naprednjaka
• prema najnovijem (internom) istraživanju javnog mnjenja u Valjevu, SNS ima podršku od čak 48 % opredeljenih građana

Predstojeće lokalne izbore koji će se održati krajem aprila valjevski naprednjaci dočekuju s velikim optimizmom. Centrala stranke dala im je maksimalnu slobodu u kreiranju izborne liste što podrazumeva potpunu autonomiju prilikom stvaranja predizborne koalicije. Da li će se na budućoj zajedničkoj listi najmoćnije stranke u Valjevu naći određene partije, pokreti, udruženja ili ugledni pojedinci vrlo brzo ćemo saznati. Ono što je već sada sasvim izvesno to je da će kriterijumi naprednjaka za eventualni savez sa lokalnim stranačkim ispostavama biti izuzetno visoki. Aranžmani ni u kom slučaju neće biti pravljeni sa političkim organizacijama koje su tradicionalno na suprotnoj strani u koncepcijskom odnosno ideološkom smislu. Poučeni lošim iskustvom iz 2012. godine kada su na „svojim leđima“ u gradski parlament uveli neke marginalne stranke, koje su se zatim ekspresno okrenule novim partnerima, SNS će ovoga puta brižljivo selektirati odborničku listu. Namera je, tvrde, preduprediti sva eventualna (neprijatna) iznenađenja.

Osim SDPS i Pokreta socijalista koji su, takoreći, gotovo sigurni koalicioni saveznici ovdašnjeg SNS-a, do ovog trenutka niko od potencijalnih partnera nije zvanično pregovarao sa valjevskim rukovodstvom Vučićeve stranke u vezi zajedničkog nastupa na predstojećim lokalnim izborima. Prema rečima Mihaila Milutinovića, sekretara gradskog odbora SNS, sa svim relevantnijim političkim činiocima, naprednjaci su tokom minulih sedmica već napravili konekciju.

Svi dolaze kod nas što je i prirodno. Mi smo stožerna stranka buduće vlasti na lokalu i oni to vrlo dobro znaju. Nećemo biti arogantni u pregovorima sa potencijalnim koalicionim partnerima, još manje prepotentni. Istovremeno, savršeno smo svesni svoje snage tako da nećemo biti ni naivni, eksplicitan je Milutinović. Istina, donekle i zagonetan jer uprkos insistiranju redakcije VA 1 nije želeo da otkrije identitet brojnih „udavača“ koje se, veli, uveliko nude i strpljivo čekaju u redu pred vratima SNS na gradskom trgu. Ležernost naprednjaka na ovom planu ne treba da čudi budući da je najnovija (interna) sondaža biračkog tela prilično ohrabrila aktiviste najmoćnije stranke u gradu na Kolubari. Aktuelni rejting valjevskih naprednjaka, sudeći prema informacijama iz izbornog štaba stranke, kotira na čak 48 % opredeljenih birača i to u situaciji kada bi na izbore krenuli bukvalno bez medijske kampanje. Stranačka mašinerija koju čini preko šest hiljada članova gradskog odbora prilično je utegnuta, kažu i pakleno uigrana?! Ilustracije radi, dovoljno je spomenuti da ovdašnje rukovodstvo gradskog odbora svakog momenta može bez ikakvog problema podići gotovo 500 svojih ljudi a zatim ih, prema potrebi, munjevito rasporediti na čitavoj teritoriji grada. Takozvane simulacije „izbornog dana“ kontinuirano se praktikuju još od prošlog leta. Otuda i ne čudi ambiciozno podignuta lestvica kada je u pitanju projekcija očekivanog izbornog rezultata. Računica je jednostavna. Bude li se na lokalnim izborima ostvario trijumf makar i za 0,5 % iznad rezultata na parlamentarnim izborima – nova vladajuća garnitura u Valjevu imaće širom otvorena vrata u apsolutno svim resornim ministarstvima naredne četiri godine. Elaborirati o značaju ozbiljnijeg upliva (lokalne samouprave) u državne fondove bespredmetno je i deplasirano. Uostalom, valjevci su na svojoj koži već iskusili kako izgleda kada nas novac ali i (ne)suđeni infrastrukturni projekti zaobilaze u širokom luku. Vladavina SPS-a kao stožernog stuba većinske koalicije u kojoj se čak i sada nalaze davno upokojene stranke, svakako je omogućila pristojnu egzistenciju večitim kadrovicima naviknutim na redovne budžetske prinadležnosti. U pojedinim slučajevima imala je i terapeutsko dejstvo za partijske dinosauruse koji bi po zdravoj logici odavno morali biti u (ne)zasluženoj penziji. Žiteljima našeg grada nije donela apsolutno ništa. Možda samo jaču depresiju i kontinuirano strahovanje zbog potpuno neizvesne egzistencije.