Gradac je oduvek bio lepa reka. Pogotovo od kada je pokojni Milojko Marjanović počeo da odvodi ljude na čišćenje njegovih obala.
Ovih dana, ruku na srce, Gradac je sa novim asfaltom, novim mostovima, pečurkama i klupama, čistim obalama, lepši nego ikada do sada.
Juče posle podne bilo je puno automobila parkiranih na javnom parkingu. Ali bilo ih je puno i uzvodno uz reku, gde ne treba da ih bude. Ometali su šetače i bicikliste kojih je takođe bilo u velikom broju. Kafići su od brane pa do „River bara“ bili svi puni.
Dve, ne više tako mlade, ali još uvek veoma lepe, poodavno „srećno“ razvedene žene, kažu da broje, kako ih one vide, skladne, da ne bude baš srećne, bračne parove. Izbrojale su, rekle su, takvih čeiri-pet parova. Nije malo. Što rekao Lav Tolstoj: „Sve srećne porodice (u ovom slučaju parovi) liče jedna na drugu, a sve nesrećne su nesrećne na svoj način“.
