Писац Драган Великић, пре месец дана, око 15 сати, на Бајлонијевој пијаци у Београду, тражио је љуте папричице. Није успео да их нађе. Сељаци су се паковали да иду кући и Великић је повикао: “Људи, има ли ко љуте папричице?” Одговорио је сељак код кога Великић редовно купује кромпир: “Закаснио си, иследниче, џаба вичеш”.
“Иследник” је најновији роман Драгана Великића за који је добио Нинову награду за најбољи роман написан на српском језику у 2015. години. Сељак је на духовит начин дао до знања писцу да зна за то. Великић је синоћ у Гимназији рекао да му је то најдражи догађај везан за ову књигу.
Великић је, одмах на почетку, рекао да једино не би волео да ово вече личи на парастос, као што су, био је самокритичан, личиле књижевне вечери у Библиотеци града Београда, када је он својевремено тамо био уредник. Иако се испоставило да највећи број посетилаца још увек није прочитао “Иследника,” вече је било далеко од сваке тугаљивости. Великић је добио сасвим довољно питања из публике.
Последњих двадесетак година сваки роман овенчан Ниновом наградом има загарантовану читаност. На случају Великићевог романа то је правило потврђено у пуној мери: ускоро ће бити одштампано седмо издање; укупан тираж достићи ће 50 000 примерака. То значи да ће књигу прочитати око 200 000 људи. Огроман успех, ван сваке сумње.
О чему говори “Иследник”? Говори о ислеђивању судбина самог писца, његове мајке, оца, сестре, градова у којима је живео а који су се променили, о државама које су нестале, о томе како се и зашто распала СФРЈ. Великић је прочитао два поглавља романа. У њима су хотели, аеродроми, елитна летовалишта и зимски центри, препуни људи који ништа не знају, не тиче их се ниједна истина, безосећајни су према другим људима. Они само хоће да лакоумно уживају. Такви људи се одлично осећају у туђим кућама, у туђим оделима и туђим животима. Мајка у роману није могла да поднесе такве људе, као ни лење, неуредне, бахате, некултурне. “Мајко, изгубила си. Такви људи су победници у овом свету”, каже Великић.
Проф. др Зоран Пауновић, професор енглеске и америчке књижевности на Филолошком факултету у Новом Саду, назвао је Великићеву критику прошлости и наших прилика, елегантном и господственом.
Вече је с дубоким познавањем књиге која је представљена (као и у свим досадашњим приликама, годинама уназад) водио Остоја Миша Продановић.
Директорица Библиотеке, Виолета Милошевић, поздрављајући госте и публику, казала је да је ово књижевно вече поклон грађанима за Дан Ваљева, 20. март. У првом реду седели су градоначелник Станко Терзић са супругом, заменик градоначелника Жарко Ковач и помоћник градоначелника Милорад Илић.
Драган Великић је рекао, на крају, да је коначно желео да напише књигу драгу и читану, као што је то Селинџеров роман Ловац у житу. Јер да му је то омиљена књига, поред Травничке хронике и На дрини Ћуприја Иве Андрића и Лолите Владимира Набокова. Биће да је такву књигу заиста и написао.
