ИЗМЕНА „ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ ПЛАНА ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА ТУРИСТИЧКО МЕСТО ДИВЧИБАРЕ“ – Нацрт –

Граница грађевинског подручја се поклапа са границом Плана и овом изменом се не
мења. Површина грађевинског подручја и површина планског обухвата је 573 ha 64 a. У
складу са Законом о планирању и изградњи, грађевинско подручје обухвата уређени и
изграђени део туристичког центра Дивчибаре, као и неизграђени део предвиђен за заштиту,
уређење или изградњу.
I.3.2. Постојећа намена простора и стање изграђености
Као постојећа намена површина земљишта узима се намена дата Планом генералне
регулације из 2008. године, у делу у којем је реализована. Најзначајније разлике су започета
и недовршена изградња на локацији „Кнежеве колибе“ (претходно планирана намена
„претежно комерцијална туристичка услуга хотелског типа ,А’“), нереализовано конкурсно
решење са језером у центру Дивчибара и нереализовани сегменти скијалишта. Овим
изменама и допунама Плана преиспитане су постојеће и планиране намене, у циљу
прилагођавања тренутним потребама и могућностима развоја.
Површина изграђеног земљишта је око 124 ha, што износи око 22% од укупног
земљишта у обухвату овог плана.
Од укупно изграђеног земљишта око 90 ha или 73% спада у површине остале (не
јавне) намене, и то:
– хотели и одмаралишта;
– куће за одмор-викендице, виле и апартмани;
– камп;
– централни комерцијално-туристички садржаји (трговина, угоститељство);
– спортске површине и објекти; и
– духовни центар (православна црква и парохијски дом).
По броју и површини на којој се простиру, куће за одмор су најзаступљенији тип
објеката на Дивчибарама. Оне заузимају око 76 ha, што је око 61% укупно изграђеног
земљишта, односно преко 13% укупног обухвата Плана.
Постојећи објекти за смештај туриста, укључујући куће за одмор, имају укупан
капацитет од око 6150 лежаја. Велики број објеката (посебно кућа за одмор) је запуштен,
недовољно искоришћен или у потпуности ван употребе. Објекти немају одговарајућу
категоризацију, а структура понуде стационарног туризма је веома неповољна, јер је највећи
потенцијал стационарних услуга у кућама за одмор.
У Стратегији развоја туризма Републике Србије туристички центар Дивчибаре је један
од кључних планираних потенцијалних инвестиционих пројеката (сврстан у групу „довршење
и проширење/побољшање постојећих дестинација“) и има II категорију развојног приоритета
за реструктуирање и рехабилитацију. Стога је потребно створити планске оквире за даљи
развој туристичких стационарних и нестационарних услуга и повећање капацитета у складу
са принципима одрживог развоја.
Остало изграђено земљиште спада у површине јавне намене – образовање,
здравство, јавне службе и управа, комунални објекти.
Укупна површина јавног земљишта износи око 191 ha, што износи 33% од укупног
земљишта у обухвату овог плана. Укупна површина јавног изграђеног земљишта износи око
34 ha, што износи 27% од укупно изграђеног земљишта у обухвату овог плана.
I.4. ИЗВОД ИЗ УСВОЈЕНОГ КОНЦЕПТА ПЛАНА
III КОНЦЕПТ ПЛАНСКОГ РЕШЕЊА
III.1. ЦИЉЕВИ УРЕЂЕЊА И ИЗГРАДЊЕ И ОСНОВНИ ПРОГРАМСКИ ЕЛЕМЕНТИ
Основни циљеви уређења и изградње и основно програмски елементи ових измена и допуна
Плана су у највећем исти као и у важећем плану генералне регулације.
У складу са Стратегијом развоја туризма Србије, Просторним планом Општине Ваљево, циљ
организације и уређења простора јесте ревитализација и санација туристичког центра Дивчибаре на
туристичкој мапи Србије, према потенцијалима природних и створених вредности и дугорочним
потребама економског и социјалног развоја.
6
Остварење тог циља постићи ће се:
– санацијом и активирањем постојећих створених потенцијала у смислу подизања квалитета и
разноврсности туристичке понуде;
– стимулацијом инвестирања у туристичке објекте;
– афирмацијом Дивчибара као туристичког центра са погодностима за све категорије туриста;
– афирмацијом Дивчибара као традиционалне ваздушне бање без еколошких акцидената;
– снажном афирмацијом традиционалног концепта викенд туризма, великом и разноврсном
понудом у свим годишњим добима;
– знатно бољом валоризацијом географско-саобраћајног положаја;
– маркетиншком презентацијом туристичке понуде;
Стратешко питање је промена тенденција у досадашњем развоју. Основно опредељење је
даље унапређење и изградња туристичког центра, са прецизираним инфраструктурним,
супраструктурним капацитетима, правилима грађења и јасно дефинисаном понудом.
Стратешки циљеви су:
– капацитет туристичког центра средњег нивоа;
– заустављање, урбанистичким инструментима, даљег ширења викенд зона и забрана спајања,
енклава викенд градње;
– формирање зона забрањене изградње;
– стимулисање изградње на атрактивним локацијама.
Посебни циљеви плана су:
– утврђивање високих стандарда постојећих и планираних објеката;
– планирање и изградња јавних, културних, здравствених, комуналних, рекреативних и спортских
садржаја као и садржаја туристичких услуга у функцији предходно наведених високих
стандарда;
– планирање и изградња саобраћајне инфраструктуре, са јасном функционалном сегрегацијом
саобраћајне мреже;
– утврђивање високих стандарда за заштиту животне средине и то у области топлификације,
аутомобилског саобраћаја, комуналне хигијене и заштите од буке кроз планске инструменте и
мере за сваку појединачну област;
– утврђивање планских инструмената и мера, правила изградње и стандарда, облика и типа
архитектонског обликовања, за санацију бесправно и неплански подигнутих објеката,
нарочито комплекса викенд насеља.
7
Измена плана се односи на измену дела текста у текстуалном делу који се
односи на намену „Спортски комплекси и објекти“, а који се налази у делу:
– III.1. ВРСТА И НАМЕНА ОБЈЕКАТА
– III.4. ИНДЕКС ЗАУЗЕТОСТИ
и уоквирен је црвеном бојом.

III ПЛАНСКИ ДЕО – ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА
Правила грађења која се прописују овим планом важе за цео обухват плана, или за
одређену претежну намену, када је то посебно наглашено. Изградња објеката мора да буде
у складу са важећим Законом о планирању и изградњи, правилима грађења из овог плана и
техничким прописима.
III.1. ВРСТА И НАМЕНА ОБЈЕКАТА
Није дозвољена изградња или било каква промена у простору, која би могла да
наруши или угрози објекат или функцију на суседној парцели. Нису дозвољене намене које
производе ниво буке, аерозагађења и отпадне материје које могу да угрозе друге намене у
непосредном окружењу.
Забрањена је изградња индустријских објеката, складишта индустријске и друге робе,
великих објеката за узгој стоке и живине и других објеката који неповољно утичу на ваздух,
воде, земљиште и шуме или изгледом, прекомерном буком или на други начин могу
нарушити или уништити природне и остале вредности подручја, а посебно лепоту предела,
ретке и значајне врсте биљака и животиња и њихова станишта.
Постојећи објекти који не припадају планираној (или њој компатибилној) претежној
намени се задржавају до привођења земљишта намени, с тим што је забрањена њихова
доградња, а дозвољени су радови на текућем и инвестиционом одржавању, санацији и
енергетској санацији. Реконструкција и адаптација су дозвољени само у функцији
прилагођавања планираној намени.
У складу са поглављем II.1.2.2. „Површине осталих намена“, у оквиру сваке претежне
намене одређене овим планом, могућа је изградња и објеката других намена компатибилних
са претежном, а према табели 5. „Компатибилност намена“. Евентуална промена и прецизно
дефинисање намене утврђује се Урбанистичким пројектом, с тим да није дозвољена
промена намене у целом блоку (део простора између јавних површина и/или површина које
нису планиране за изградњу). У случају промене намене неке грађевинске парцеле у даљој
разради урбанистичким пројектом, у другу компатибилну намену (у складу са табелом 5),
важе правила грађења за ону намену за коју су рестриктивнија (нижи индекс заузетости,
спратност објеката…).
Врста и намена објеката који се могу градити на површинама јавних намена
дефинисане су у поглављу II.1.2.1. „Површине јавних намена“, и поглављима II.2., II.3., II.4.
На парцелама које су планиране за јавне намене могу се подизати само објекти у
функцији планираних намена, или у складу са условима датим овим планом за скијалишта. У
јавним објектима дозвољен је смештај искључиво за запослене у тим објектима. На јавним
зеленим и саобраћајним површинама забрањена је изградња објеката високоградње.
Врста и намена објеката који се могу градити на површинама осталих намена
одређене су претежном наменом.
У намену централни комерцијално-туристички садржаји спадају: трговина,
угоститељство, пратеће услуге у области туризма, култура, занатство (услужни део),
пословне и финансијске услуге и друге услужне делатности. Ови објекти у приземљу, према
јавној површини, морају да имају садржаје који су доступни за јавност, односно спољашње
кориснике. На спратовима могу бити смештајни капацитети.
8
Намене хотели и одмаралишта; хотелско-апартмански објекти; виле, апартмани и
пансиони, викенд насеље обухватају туристички смештај свих типова, а разликују се према
интензитету изграђености и пратећим садржајима.
Хотели и одмаралишта, су објекти који пружају услуге смештаја, хране, пића и сл.
Сем смештаја туриста, могућ је смештај запослених, као и додатни пратећи садржаји за
културу, рекреацију, спорт, угоститељство, трговину, услужно занатство, медицинску
рехабилитацију и сл. (до 30% укупно изграђене површине на парцели).
Хотелско-апартмански објекти су објекти за смештај туриста, у којима је могућ и
смештај запослених, као и додатни пратећи садржаји за културу, рекреацију, спорт,
угоститељство, трговину, медицинску рехабилитацију и сл. (до 20% укупно изграђене
површине на парцели). Објекти могу бити павиљонског типа (главни објекат са рецепцијом и
павиљони – депаданси). У депадансима се, по правилу, пружају услуге смештаја, а остале
услуге у главном објекту.
Виле, апартмани и пансиони су објекти који пружају услуге смештаја (са једном и
више смештајних јединица), уз могућност додатних пратећих услуга (хране, пића и сл.), као и
објекти за повремено становање и одмор (куће за одмор – викендице). У овој намени се
налазе и постојећи објекти сталног становања, а могућа је изградња и нових стамбених
објеката за потребе становника који имају пребивалиште на подручју овог плана.
Викенд насеље чине куће за одмор – викендице. Насеље је формирано у почетној
фази развоја Дивчибара као бањско-туристичког места, урбанистички врло специфично и
овим планом прихваћено као наслеђена обавеза, односно затечено стање.
Камп je намењен за смештај на отвореном простору у којем се привремено поставља
и користи покретна опрема за камповање, са пратећим паркинг простором за најмање 25%
јединица. У оквиру кампа је дозвољена изградња управног објекта-рецепције, у коме је могућ
смештај запослених, и санитарног чвора са тушевима и тоалетима. Дозвољена је изградња
пратећих угоститељско-услужних садржаја. Није дозвољено крчење групација шумског
дрвећа за потребе изградње.
Угоститељско-услужни садржаји су објекти на ободу шумских зелених површина,
намењени за угоститељство, пратеће услуге у области туризма и друге услужне делатности,
без смештајних капацитета.
Спортски комплекси и објекти У ову намену спадају спортски комплекси са
отвореним теренима и затвореним спортским објектима (балон за тенис, мали фудбал,
теретана, спа центар, базен и сл.). У оквиру спортских комплекса, уколико то услови
дозвољавају, могу се планирати специјализоване школе (спортске, тренерске), којe користе
садржаје спортског центра, спортски клубови, спортски сервиси и оставе за опрему и
пратећи комерцијални садржаји. Дозвољена је изградња и пратећих смештајних капацитета.
Могућа је изградња затворених спорстких терена (спортских хала) назависно од
процента заузетости парцеле објектима са пратећим комерцијалним и смештајним
капацитетом.
Спорт и рекреација. У ову намену спадају отворени терени за рекреацију и спорт.
Дозвољено је постављање пратећег монтажно-демонтажног објекта на парцели, у служби
главне намене (санитарни чворови, свлачионице, мањи кафе), максималне спратности П и
БРГП 300 m
2
. Постављање монтажно-демонтажних клизалишта дозвољено је и на
површинама друге намене, а према посебном плану постављања привремених објеката на
јавним површинама.
Духовни центар је постојећа намена на простору на којем је изграђена православна
црква са парохијским домом.
Све остале зелене површине у грађевинском подручју (зелене површине у оквиру
непосредне околине објеката – окућнице, које се не смеју ограђивати – и остале слободне
зелене површине) могу да се уређују према општим условима и мерама која важе за јавне
зелене површине, са могућношћу уређења трим стаза, мањих заклона од дрвета, шетних
стаза, отворених спортских садржаја, клупа, али не и ложиштима.
Саобраћајна инфраструктура на површинама остале намене се састоји од
следећих објекта:
– станица за снабдевање горивом намењена снабдевању горивом моторних возила и
ускладиштавању и претакању горива и налази се у целини I;
9
– аутобуска станица се налази у целини I. Правила за саобраћајно решавање
аутобуске станице дата су у поглављу II.2.1. „Саобраћајне површине и објекти“;
– гаража је објекат са јавним коришћењем, који може бити у приватном или јавном
власништву. На крову гараже могу се планирати спортски и угоститељски садржаји
(отворени терени, односно баште), као и зеленило. Сви пратећи садржаји могу бити
заступљени до највише 15% БРГП гараже (у БРГП се не рачунају отворене кровне
терасе); и
– техничка база за одржавање путева (Предузеће за путеве „Ваљево“А.Д.), налази се
у целини I.
Летилиште и хелидром. Летилиште је намењено за безбедно полетање и слетање
ваздухоплова који се користе за спортске активности, у шумарству, пољопривреди и сл.
Према условима Предузећа за аеродромске и друге услуге „Аеродром“ д.о.о. Ваљево од
12.12.2013. димензије летилишта од 600 m x 50 m су неопходне за задовољење тренутних
потреба. Могућа је изградња помоћних објекта за летачке службе и клупске просторије и
хангара. Хелидром је намењен за безбедно полетање и слетање хеликоптера и представља
обавезан садржај. За ову намену је, по Закону о јавним скијалиштима („Сл. гласник РС“
бр. 46/06), обавезно уредити одговарајуће место за полетање и слетање хеликоптера у
циљу обезбеђења пружања хитне помоћи.
Соларна мини електрана је намењена за производњу електричне енергије из
енергије Сунца. За ову локацију обавезна је израда урбанистичког пројекта на основу којег
ће бити издати локацијски услови.
III.2. ПРАВИЛА ПАРЦЕЛАЦИЈЕ И ПРЕПАРЦЕЛАЦИЈЕ
Положај грађевинске парцеле је утврђен регулационом линијом у односу на површину
јавне намене и разделним границама парцеле према суседним парцелама. Овим планом
утврђују се регулационе линије, а разделне границе између грађевинских парцела утврђују
се у процесу парцелације и препарцелације, у складу са Законом о планирању и изградњи.
Приликом израде пројеката парцелације и препарцелације и формирања
грађевинских парцела, водити рачуна о постојећим катастарским парцелама у највећој
могућој мери.
III.2.1.Услови за формирање нових грађевинских парцела
Дозвољава се деоба катастарских парцела до минимума утврђеног овим планом,
ради корекција затечене парцелације у циљу формирања грађевинских парцела оптималних
величина и облика за изградњу објеката у складу са решењима из плана, правилима о
грађењу и техничким прописима као и обезбеђења саобраћајних и других инфраструктурних
коридора.
Дозвољава се формирање нове грађевинске парцеле спајањем делова две или више
катастарских парцела под условом да је новоформирана парцела већа од минимума
утврђеног овим планом.
Грађевинска парцела има облик који омогућава изградњу објекта у складу са
решењима из плана, правилима струке и важећим техничким прописима. Новоформиране
парцеле треба да имају облик што ближу правоугаонику или трапезу, а одступања су могућа
у циљу прилагођавања терену или затеченој парцелацији.
Грађевинска парцела мора имати приступ на јавну саобраћајну површину.
Површине парцела на земљишту јавне намене дефинисана су у поглављу II.2.3.
Минимална површина грађевинске парцеле за остале намене је:
– централни комерцијално-туристички садржаји…………………… 8 а
– хотели и одмаралишта……………………………………………………….. 15 а
– хотелско-апартмански објекти…………………………………………… 15 а
– виле, апартмани и пансиони…………………………………………………. 8 а
– викенд насеље……………………………………………………………………… 3 а
– камп……………………………………………………………………………………… 200 а
– угоститељско-услужни садржаји………………………………………… 30 а
– спортски комплекси и објекти …………………………………………….. 40 а
10
– спорт и рекреација………………………………………………………………. 20 а
– духовни центар……………………………………………………………………. 35 а
– остале зелене површине……………………………нема ограничења –
– саобраћајна инфраструктура на површинама остале намене:
o станица за снадбевањем горивом……………………постојећа, 28 а
o аутобуска станица………………………………………………………… 40 а
o гаража……………………………………………………………………………. 25 а
o техничка база за одржавање путева……………….постојећа, 25 а
– летилиште и хелидром……………………………………………………….. 5 ha
– соларна мини електрана……………………………………………………… 60 а
Дозвољава се препарцелација две катастарске парцеле без обзира на њихову
површину, од којих је бар једна изграђена, тако да се новонасталим парцелама не мења
површина већ само међусобна међа, односно облик парцела.
Изузетно се дозвољава формирање грађевинске парцеле са површином испод
утврђеног минимума, али не мање од 3 а, уколико је она настала парцелацијом постојеће
катастарске парцеле за потребе формирања јавног земљишта. Мање парцеле је могуће
формирати само за објекте инфраструктуре и у поступку одређивања земљишта за редовну
употребу објекта.
Дозвољена је изградња на постојећим парцелама намене виле, апартмани и
пансиони, површине мање од 8 а , али не мање од 3 а. Постојеће парцеле намене површине
мање од 3 а као и парцеле ширине мање од 15 m, нису парцеле на којима је могућа
изградња нових објеката.
Максимална површина грађевинске парцеле за остале намене, није ограничена.
III.2.2.Услови за формирање грађевинске парцеле за редовну употребу
објекта
Минимална парцела за редовну употребу објекта формира се по посебним правилима
зависно од намене зоне у којој се објекат налази, и то:
– за објекте јавне намене минимална парцела за редовну употребу се формира тако да
индекс заузетости новоформиране парцеле износи 50% или да обухвата најмање
2 m од објекта, уз услов да је обезбеђен диретан приступ на јавну саобраћајну
површину;
– за објекте намене хотели и одмаралишта минимална парцела за редовну употребу
се формира тако да индекс заузетости новоформиране парцеле износи 25%, уз
услов да се обезбеди директан приступ на јавну саобраћајну површину (постојећу
или планирану) или преко посебне приступне парцеле;
– за објекте намене централни комерцијално-туристички садржаји минимална
парцела за редовну употребу се формира тако да индекс заузетости новоформиране
парцеле износи 30%, уз услов да се обезбеди директан приступ на јавну саобраћајну
површину (постојећу или планирану) или преко посебне приступне парцеле или
путем уговора о службености;
– за објекте намене виле, апартмани и пансиони минимална парцела за редовну
употребу се формира тако да индекс заузетости новоформиране парцеле износи
50% или да обухвата најмање 2 m од објекта, уз услов да је приступ парцели
обезбеђен на било који начин; и
– за објекте који се налазе у зони викенд насеље минимална парцела за редовну
употребу се формира тако да индекс заузетости новоформиране парцеле износи
50% или да обухвата најмање 2 m од објекта (уколико је растојање између суседних
објеката мање од 4 m међа се поставља по средини тог растојања), уз услов да је
приступ парцели обезбеђен на било који начин.
Облик новоформираних парцела (за све намене) мора бити што правилнији и да
захвата земљиште тако да је омогућено и суседним објектима формирање парцела под
истим условима.
Део катастарске парцеле који је мања од минималне грађевинске парцеле одређене
за ту намену, а који преостаје приликом формирања земљишта за редовну употребу објекта,
може се, уколико нема јавног интереса, придодати земљишту за редовну употребу објекта
под условима прописаним законом и одлукама локалне самоуправе.
11
За интервенције на објектима на парцелама које су формиране у поступку
одређивања земљишта за редовну употребу објекта примењују се правила из дела III.7.
Интервенције на постојећим објектима.
III.3. ПРАВИЛА РЕГУЛАЦИЈЕ И ПОЛОЖАЈ ОБЈЕКАТА НА ПАРЦЕЛИ
Регулација земљишта у оквиру територије Плана обезбеђује заштиту јавног интереса
и резервацију површина за јавне намене и у том смислу регулациона линија раздваја
површину одређене јавне намене од површина предвиђених за друге јавне и остале намене.
С обзиром да су скоро све саобраћајнице на нагнутим теренима и њихова траса
захтева израду усека и насипа, предвиђена су проширења регулационог појаса улица
највише до 2,5 m обострано од крајње ивице тротоара односно коловоза, кад тротоар није
планиран.
Планом је дефинисана нивелација јавних површина: висинске коте на раскрсницама
улица су базни елементи за дефинисање нивелације осталих тачака које се добијају
интерполовањем. При изради главних пројеката могућа су одступања од задатих нивелета,
ако та одступања не ремете основни концепт – нивелациони план и ако су узрокована
техничким и функционалним решењем и прилагођавању ажурном топографском плану.
Грађевинска линија јесте линија на, изнад и испод површине земље и воде до које је
дозвољено грађење основног габарита објекта, и може бити подземна и надземна.
Грађевинска линија се утврђује овим планом по правилу у односу на регулациону линију и
представља крајњу линију до које се може вршити изградња објеката.
Надземне грађевинске линије које одређују растојање од регулационе линије. На
деловима где је регулација правилна, предвиђају се претежно на 5 m од регулације
саобраћајница типа С (изузев С1, где је растојање претежно 10 m), односно на 3 m од
регулације саобраћајница типа КП. На простору са претежном наменом централних
комерцијално-туристичких садржаја где су предвиђени широки тротоари грађевинска линија
је на регулацији с тим да се приземље повлачи за најмање 3 m и чини колонаду. За ове
објекте дужина фронта, односно непрекинуте уличне фасаде је ограничена на највише 25 m,
без обзира на величину грађевинске парцеле. Уколико је могућа изградња више објеката на
парцели, растојање између њих мора да буде најмање 5 m.
Подземна грађевинска линија важи само за изградњу испод површине земље и
налази се:
– на свим парцелама које задовољавају услов минималне површине парцеле за
планирану намену, на растојању од 5 m од свих међа за септичке јаме, а 2 m од свих
међа за подземне етаже објеката;
– на постојећим парцелама чија је површина мања од минималне планом прописане за
планирану намену, на растојању од 2 m од свих међа;
– на парцелама које су формиране у поступку одређивања земљишта за редовну
употребу објекта, на међи; и
– за подземне гараже, према јавној површини, на регулационој линији.
Минимално растојање објекта од бочне и задње границе парцеле је 5 m, а за намену
хотели и одмаралишта 10 m.
12
III.4. ИНДЕКС ЗАУЗЕТОСТИ
Индекс заузетости парцеле („Из”) је однос габарита хоризонталне пројекције објекта и
укупне површине грађевинске парцеле, изражен у%. У индекс заузетости парцеле не улази
хоризонтална пројекција стрехе. Подземна етажа може бити већа од надземне уколико је у
функцији гараже или помоћних садржаја као што су оставе, техничке просторије, кухињске
просторије, спа и сл, али не сме да заузима више од 80% површине парцеле.
Индекс заузетости за површине јавне намене дефинисан је у поглављу II.2.3.
Индекс заузетости, за остале намене је:
– централни комерцијално-туристички садржаји……………………..30%
– хотели и одмаралишта…………………………………………………………25%
– хотелско-апартмански објекти……………………………………………. 20%
– виле, апартмани и пансиони…………………………………………………. 15%
– викенд насеље……………………………………………………………………….20%
– камп – бруто развијена површина (у основи) највише 250 m
2
…. –
– угоститељско-услужни садржаји………………………………………….. 5%
– спортски комплекси и објекти:
o смештајни објекти………………………………………………………10%
o покривени спортски терени………………………………………….5%
– спорт и рекреација……………………………………………………………….. 5%
– духовни центар……………………………………………………………………..15%
– саобраћајна инфраструктура на површинама остале намене:
o станица за снадбевањем горивом………………………………..15%
o аутобуска станица…………………………………………………….. –
бруто развијена површина (у основи) највише 300 m
2
o гаража………………………………………………………………………… 80%
o техничка база за одржавање путева……………………………20%
– летилиште и хелидром………………………………………………………… 3%
од тога под помоћним објектима за летачке службе и клупске
просторије може бити највише 300 m
2
.
На парцелама где је један део предвиђен за грађење, а други део је зеленило, индекс
заузетости се рачуна у односу на површину целе парцеле.