Izrađena studija “Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Valjevu”

Sa idejom da sagleda uslove, potrebe i moguće prepreke u razvoju i primeni ovih novih modela poslovanja i ohrabri lokalne zajednice, javno-komunalna preduzeća, preduzetnike i preduzetnice, mala i srednja preduzeća, udruženja i druge zainteresovane aktere da započnu transformaciju ka cirkularnoj ekonomiji, udruženje „Inženjeri zaštite životne sredine“ iz Novog Sada, u sklopu projekta Zeleni inkubator, uradilo je istraživanje u 40 opština i gradova u Republici Srbiji.

Valjevo je jedna od lokalnih samouprava koja je bila uključena u analizu, a rezultati i preporuke za socioekonomskim razvoj zajednice zasnovanim na principima cirkularne ekonomije objedinjeni su u publikaciji „Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Valjevu.“

Prema podacima poslednjeg popisa stanovništva, 2011. godine na teritoriji grada Valjeva živelo je 90.312 osoba; procene Republičkog zavoda za statistiku su da je danas, kao i u većini mesta u Srbiji, taj broj  nešto manji – oko 84.500 osoba.

Organizovano prikupljanje komunalnog otpada uspostavljeno je za 80 – 85% teritorije grada, koji obuhvata osim gradskog naselja Valjevo još 77 naseljenih mesta. Na godišnjem nivou, lokalno javno-komunalno preduzeće od fizičkih lica (domaćinstava) preuzme i odloži u proseku oko 37.313 tona ove vrste otpada.

Kada je u pitanju industrijski i komercijalni otpad, pokrivenost sakupljanja, predtretmana i procesa reciklaže otpadnih reciklabilnih materijala na teritoriji Valjeva postoji u solidnom kapacitetu i nivou opremljenosti; u gradu funkcioniše nekoliko postrojenja za sakupljanje i preradu otpadnih materijala od kartona, plastike, metala i stakla.

Razvijenost lokalnog privrednog sektora potencijal je i za razvoj sistema upravljanja komercijalnim otpadom. Značajnu podršku za unapređenje poslovanja privrednih društava, preduzetnika i preduzetnica na teritoriji Valjeva pruža Regionalne privredne komora Kolubarsko i Mačvanskog upravnog okruga.

Zaključci istraživanja ukazuju, kao i u drugim gradovima i opštinama u Srbiji, da je i u Valjevu neophodno unaprediti i razviti sistem redovnog praćenja nastanka i tokova otpada što bi omogućilo profilisanje poslovnih modela cirkularne ekonomije, oslonjenih na upotrebu otpada kako bi se kreiralei poslovne šanse.

Takođe, neophodno je i u budućim dokumentima lokalnih javnih politika predvideti mere i aktivnosti kojima bi se stvorili uslovi za razvoj cirkularne ekonomije, a kako su prethodna strateška dokumenta u Valjevu istekla, stvara se idealna prilika za ugrađivanje principa cirkularne ekonomije i njenih elemenata u lokalne strateške dokumente i planove prilikom obnove starih i izrade novih strateških dokumenata.

Istraživanje u okviru projekta „Zeleni inkubator“ sprovedeno je u saradnji sa lokalnim akterima i stručnjacima u oblastima cirkularne ekonomije i upravljanja otpadom. Svaka studija koja je izrađena sadrži kraći edukativni deo, sa osnovnim informacija o cirkularnoj ekonomiji, zatim analizu strateškog i regulatornog okvira za sprovođenje cirkularne ekonomije od Evropske unije do lokalnog nivoa, i na kraju deo specifičan za konkretnu opštinu ili grad, u kome je dat prikaz socio-ekonomskog i pravno-institucionalnog konteksta, analiza sistema upravljanja industrijskim i komercijalnim otpadom i analiza sistema upravaljanja komunalnim otpadom.

Publikacija „Polazne osnove za tranziciju ka cirkularnoj ekonomiji u Valjevu“ dostupna je na zvaničnom sajtu Koalicije 27 i na sajtu udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine” i u njoj lokalna preduzeća, preduzetnici i preduzetnice i ostali zainteresovani mogu pročitati šta je potrebno uraditi ukoliko planiraju da model cirkularne ekonomije implementiraju u svoje poslovanje.

Završna studija koja sublimira rezultate do kojih su istraživački timovi došli tokom skoro trogodišnjeg rada na analizi ukupno 40 gradova i opština, a pre svega mogućnosti i izazova sa kojima se jedinice lokalne samouprave i zainteresovani akteri konkretne zajednice suočavaju kada model cirkularne ekonomije pokušavaju da primene u praksi može se takođe preuzeti na sajtu Koalicije 27 i sajtu udruženja “Inženjeri zaštite životne sredine”.

Projekat “Zeleni inkubator” sprovodi Beogradska otvorena škola, u saradnji sa Mladim istraživačima Srbije i Inženjerima zaštite životne sredine, uz podršku Evropske unije.